Скоро и да нема оркестра у свету без Бугара у њиховом саставу. Наши су музичари високо цењени у иностранству већ више деценија. А међу представницима „златне ере“ бугарских виолиниста је проф. Георги Бадев који је 24. јула обележио свој 75. рођендан.

Данас се он радо враћа у своје детињство и са љубављу прича о свом првом учитељу виолине – свом ујаку Петру Хаџиангелову: „Он је био једини педагог виолиниста у граду Видин и имао је више ученика, један од оснивача локалног симфонијског оркестра и његов концертмајстор. Иначе је по занимању био правник. Ја сам увек похађао заједно са њим пробе оркестра и тако сам се одмалена изблиза упознао са скоро свим музичким ремек делима. Осим тога нисам пропуштао ниједан наступ Градског дувачког оркестра под управом Борислава Михајлова у парку поред реке. То је за мене било посебно естетско задовољство и одличан начин за једног малишана да се упозна са чаролијама музике.“

Важну улогу у развоју Георгија Бадева одиграо је велики педагог и виолиниста Владимир Аврамов. Већ први сусрет са њим био је за будућег маестра радостан доживљај: „Позвали су ме да се састанем са проф. Аврамовим у кући диригента Борислава Михајлова. Прво што сам запазио био је огроман сто затрпан разноразним ђаконијама. Било је свакако и торте. Ја сам нешто извео за професора, али на виолини ујака која је за мене била нешто велика. После мог наступа Владимир Аврамов је рекао: „Уступам моје парче торте Жорку, јер је он данас свирао одлично.“ Те су речи биле пресудне за мој избор. Аврамов је препоручио мом оцу да се доселимо у Софију. Али је тада било јако тешко да пронађеш стан. Срећом, имао сам тету која је живела у згради професора и ја сам само требао да сиђем неколико спрата за вежбе.“

Као ученик Владимира Аврамова млади виолиниста је завршио Националну музичку академију. Под његовим руководством постао је и лауреат изузетно престижних конкурса, међу којима је белгијски „Краљице Елизабете“. Тамо се према пропозицијама тог такмичења обавезно изводи соната славног белгијског виолинисте Ежена Исаја, а на финалу инструменталиста изводи заједно са оркестром неко ново дело за које се припрема свега недељу дана. „Било је веома узбудљиво, јер су у жирију били најистакнутије виолинисте 20. века. Тада сам схватио да је мој професор био у праву када је понављао да је прави великан у некој сфери у животу увек веома скроман човек“ – сећа се Георги Бадев. Он је имао прилику да се приближи једном таквом виолинисти – Исаку Штерну, чији је специјализант био. Чудним стицајем околности и тамо је Георги Бадев живео надомак свог професора.

Проф. Бадев гаји посебан афинитет према савременој музици, што није типично за виолинисте његове генерације:

„Имао сам срећу да радим и да се дружим са великим диригентима какви су Константин Илијев и Добрин Петков. У нашој се сарадњи родило интересовање за савремену музику. Још као ученик и студент сваке недеље смо са колегама слушали модерна дела. Тада сам научио имена Карлхајнца Штокхаузена, Пјера Булеза, Луиђија Нона… Имали смо велики мађарски магнетофон који смо преносили у дечјим колицама. Слушали смо и снимали музику тих композитора.“

Иако више није на концертном подијуму, проф. Георги Бадев увек радо даје пријатељске савете младим педагозима. У част великог музичара његове колеге из Пловдива овог лета објављују компакт диск са Концертом за виолину, клавир и квартет Ернеста Шосона.

Превод: Александра Ливен