Еколошка коалиција коју сачињавају заштитници природе и грађанске организације „Сачувајмо природу у Бугарској“ и десетак асоцијација из туристичке бранше потписали су недавно меморандум о сарадњи ради предузимања заједничких мера за подстицање развоја туризма у Бугарској. Због дивље градње која и даље остаје један од највећих проблема на морској обали и планинама, меморандум ставља посебан акценат на очување природе и културног наслеђа као основни приоритет развоја домаћег туризма.

Иницијативу за доношење тог документа нису дале еколошке организације, већ сама туристичка бранша, јер „без чисте природе нема туризма, као што без културног наслеђа нема туристичких атракција.“

„Ово је храбар покушај да очувамо туризам, заштитимо природу и културно-историјске вредности - рекао је Стојан Лазаров, председник Бугарске туристичке коморе. - Овај меморандум је храбар корак да се супротставимо политичким и олигархичним структурама у сектору туризма. Сви ми носимо одговорност за очување природе и културне баштине што би допринело просперитету домаћег туризма.“

По мишљењу Димитра Попова, члана Управног одбора Асоцијације бугарских туристичких агенција и туроператера, овај меморандум је закаснио 15 година, а један од основних проблема туристичке бранше „вишак смештајног капацитета“:

„Као последица тога Бугарска има најнижи степен попуњености смештајног капацитета на средњегодишњем нивоу међу осталим европским земљама, а отуда остварује и најниже приходе. Тиме смо уништили један велик тржишни сегмент као што је породични туризам. А некада је био на бољем нивоу него понуда на северу Грчке, на Халкидикију, на пример. Породични смо заменили омладинским туризмом, знатно ниже класе, који је донео многе проблеме. А зашто је до тога дошло? Зато што је некадашњи смештајни капацитет од 36.000 лежаја у одмаралиштима Сунчев брег и Несебар одједном достигао 500.000 лежаја. У међувремену смо уништили кампинг туризам који би данас могао да буде изузетно луксузан и уносан.“

Према туроператерима, један од великих проблема бугарског туризма је чињеница да се приликом изградње нових хотела не узимају у обзир могућности за усмеравање туристичког промета ка тим дестинацијама. Намеру о изградњи туристичког комплекса чији смештајни капацитет износи 20.000 лежаја у пределу Карадере Димитар Попов је коментарисао овако:

„Са тачке гледишта туроператера, могу вам рећи да, како би таква база доносила приходе, инвеститор мора да на неки начин обезбеди довољан прилив туриста. Ако на једног туриста отпада у просеку по 5 ноћења, да би се достигла просечна годишња попуњеност капацитета од 30 одсто, што представља санитарни минимум за повраћај улагања, требало би да се нађе 300 хиљада нових туриста који би отишли управо у предео Карадере. Одакле и како их је могуће привући? На пример, један ланац чартер летова за цело лета превози 1.200-1.500 туриста. Сличне инвестиционе намере су безумље.“

Бугарска није велика земља и могућности за интензиван развој су ограничене, коментарише туроператор:

„И у Банском, и у Пампорову је било туриста који су долазили на недељу дана у склопу програма пешачких тура. Због прекомерне градње у тим планинским одмаралиштима, туристи сада резервишу само два-три ноћења - каже Димитар Попов. – Не можемо проширити нити плаже, нити планине. Пирин никад не може бити Алпи, јер је планина која се може препешачити уздуж и попреко за један дан! Таква је њена величина и ова се чињеница не може променити.“

Потписници меморандума виде огроман развојни потенцијал алтернативних облика туризма – културно-историјског, сеоског, еколошког, спа, винског, верског, екстремног туризма итд. По њима, управо у томе је конкурентска предност Бугарске. То су облици одмора за које постоје одлични услови на територији целе земље у сва годишња доба и који носе много веће приходе. Други важан аспект је то што су ови приходи равномерније расподељени по регионима и остају у локалним општинама.

„У питању су облици туризма код којих туристи не остављају свој новац у хотелу страног инвеститора, већ свуда по Бугарској где буду путовали. При томе, они с једне стране троше више средстава, а с друге, та се средства усмеравају на развој бројних и разноврсних облика локалног бизниса и подршку локалним заједницама“ изјавио је Кирил Калојанов из Бугарске асоцијације за алтернативни туризам.

Тома Белев из еколошког удружења „Зелени Балкан“ указује на битну разлику:

„Трговина некретнинама у бугарским одмаралиштима није туризам и не треба је мешати са њим. Свака плажа има одређени капацитет. Уколико на њој буде изграђено 2.000 апартмана у којима би у просеку боравило по 4 посетиоца годишње, туризма реално неће бити. Добит је велика, али једнократна и то само за грађевинског предузетника.“

Превеле: Марина Бекријева; Ајтјан Делихјусеинова