У уторак је гувернер Бугарске народне банке (БНБ) Иван Искров у писму председнику Народног собрања најавио своју спремност да поднесе оставку уколико парламент одлучи да питање избора новог гувернера уђе у дневни ред пре распуштања парламента 6. августа. Као основни мотив он наводи неслагање БНБ и гувернера да буду употребљени у политичке сврхе и да их окривљују за створену напетост у банкарском систему и пропаст Корпоративне трговинске банке. Иван Искров прецизира да снагом Закона о БНБ, после депоновања оставке гувернера, његова овлашћења престају након три месеца, независно да ли постоји воља за избором новог гувернера или не.
„Неименовање гувернера је у ствари најбржи начин изазвати хаос у раду те изузетно важне за финансијску стабилност земље институције“, додаје он. Предстојеће одржавање превремених парламентарних избора 5. октобра ће додатно отежати избор новог гувернера те због тога Иван Искров још увек није депоновао своју оставку.
Али нам његово писмо даје разлога да се сетимо решења које су основне политичке снаге донеле на хитним консултацијама код председника о приступању Бугарске Јединственом механизму за надзор банака. „Бугарска је дефинитивно заинтересована за учешће у Европском банкарском надзору“, изјавио је у интервјуу Радију Бугарска бивши европски посланик Ивајло Калфин, који има академска знања у сфери банкарства.
„Прво треба да прецизирамо да то решење није нека новост - каже он. - Пре око две године, када су почеле дискусије о Европској банкарској унији, постављано је и питање које ће земље учествовати у њој и које неће. Тада је, након више колебања, Бугарска изјавила да намерава да се придружи тој унији. За мене је било право изненађење да до сада ништа није учињено у том правцу. Европски банкарски надзор ће почети да ради од идуће године. Он ће најпре учланити најкрупније европске банке, којих има 300, али међу њима није ниједна бугарска банка. Постепено његов систем ће се развијати, укључиће и надзор централних банака. Тако да ће сви подаци, ризици, методологија банкарског надзора и сл. бити систематизовани. У међувремену је створена још једна институција – Европско банкарско регулаторно тело које размењује податке о методологији банкарског надзора. Бугарска такође ће учествовати у њему и треба да активније тражимо садејство Европе.“
Европска централна банка која врши функцију надзора над банкама у европском банкарском систему биће задужена да директно прати биланс стања банака оцењених као системске за целу ЕУ. Тим надзором треба да буду обухваћене највеће банке у земљама евро зоне. И неке земље ван зоне евра које су вољне да то учине, каква је рецимо Бугарска, могу да се придруже том надзору. Да ли је могуће да то доведе до расплињавања одговорности?
„Не, таква опасност не постоји – Европска централна банка неће у потпуности преузети функцију националног банкарског надзора -каже Ивајло Калфин. БНБ ће и даље вршити своје надзорне функције. Надзор наше централне банке биће уграђен у јединствен механизам надзора европског банкарског система и пратиће исте банковне показатеље и имплементираће исту методологију као и европски надзор. Одговорност за контролу банака неће бити у потпуности пренета на Европску централну банку. БНБ ће и даље сносити одговорност за вршење надзора као што је и сада одговорна за пропусте и слабости што је видно и из последњег случаја са Корпоративном трговинском банком. Ако Бугарска приступи механизму европског банкарског надзора, бугарске банке могу му се придружити премда то неће морати бар на почетку.
Као што сам поменуо, ЕЦБ надзире пословање само највећих банака у Европи, које могу изазвати системски ризик. Бугарске банке нису међу њима. У питању је системски ризик за цело европско тржиште, а не само за неку поједину земљу. Предвиђа се могућност да се свака банка добровољно прикључи систему надзора што би свакако било у интересу бугарских банака. Мислим да ће проћи подуже време док се поврати поверење у рад тела банкарског надзора у Бугарској. Свака банка која би хтела да партнерима и клијентима докаже како је стабилна, у сваком случају ће настојати да добије сертификат ЕЦБ.“
Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..