У вртлогу догађаја из протекле недеље остало је неразјашњено једно битно питање за Бугарску – кога ће истаћи као свог кандидата за европског комесара. На самиту ЕУ у Бриселу премијер Пламен Орешарски је рекао да уколико дође до разматрања кандидатуре последњег европског комесара из Бугарске, Кристалине Георгијеве, за следећег високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, Бугарска ће чврсто стати иза ње. Европски лидери нису постигли споразум о кандидатима за високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, те је донета одлука да се шефови држава и влада поново састају на ванредном самиту који ће бити одржан крајем августа. На захтев новог председника ЕК Жан-Клода Јункера, кандидат за европског посланика из Бугарске треба бити номинован до краја јула. Кабинет Орешарског одлази, тако да ће кандидатуру Бугарске за ЕК највероватније истаћи прелазна влада коју ће именовати председник земље за кога тврде да је близак опозиционој странки ГЕРБ. Заправо је странка ГЕРБ раније истакла као кандидата за европског комесара Кристалину Георгијеву. У том контексту, смена власти у Бугарској не доводи у питање њену кандидатуру, већ се тиме она само потврђује. Још се не зна на коју ће дужност доћи, али ће о томе одлучити европске политичке породице. Логично је да кандидатуру Бугарске за будући сазив ЕК објави редовна, а не привремена влада која о томе може донети одлуку једино после одржавања консултација између политичких снага у земљи. Готово да не постоји шанса да ће тренутна политичка конјунктура подржати кандидата левице што погодује другом кандидату, Кристалини Георгијевој. А да ли би политичка нестабилност у земљи допринела победи Георгијеве? А у случају да не буде именована за високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, већ јој понуде другу дужност, хоће ли је она прихватити? Одговоре на ова и слична питања ће нам дати време.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
На основу 100% обрађених бирачких места у дијаспори, „Алијанса за права и слободе“ освојила је 22,65% гласова, чиме је потврдила своју позицију као први избор наших суграђана у иностранству. На другом месту нашла се коалиција „Настављамо промену –..