Пре месец дана Бугарска је била на рубу банкарске кризе пошто је Корпоративно-трговинска банка привремено затворила врата, а Бугарска народна банка (БНБ) под чији је надзор стављена наложила проверу њене делатности.
Корпоративно-трговинска банка је обична комерцијална банка у Бугарској, четврта по величини у земљи, чији су званични власници бугарске компаније, а њен већински власник је домаће физичко лице. Ова банка можда и не би привукла посебну пажњу да нису последњих година кружиле разноразне гласине о њеним великим апетитима и њеном утицају не само у економском, већ и у политичком животу земље. Поводом тога је „Фајненшел тајмс“ писао да је пропадање Корпоративно-трговинске банке скренуло пажњу на нездраве односе између бизниса и политичара.
После затварања Корпоративно-трговинске банке и панике која је обузела улагаче, под притиском се нашла и трећа по величини банка у земљи са домаћим власницима – Прва инвестициона банка.
И поново су Бугарска народна банка и Министарство финансија спасли ситуацију обећавајући, уз одобрење Брисела, готово неограничену финансијску помоћ. У крају крајева, створио се утисак да је банкарска криза спречена захваљујући одлучним и адекватним мерама које су предузели основни финансијски органи у земљи. Прошлог петка је избио нови скандал када је Бугарска народна банка објавила резултате провере привремено затворене банке која је стављена под посебан надзор, банке чији су проблеми покренули драму током последњих месец дана. Резултате провере које је обелоданио гувернер Бугарске народне банке Иван Искров јесу, благо речено, запањујући – од укупно 2,7 милијарди евра одобрених кредита преко 70 одсто је сумњиво пошто je додељенo предузећима којa су повезанa са власником банке или у његовом власништву и не постоје гарантије да ће ти кредити бити враћени.
И овога пута бугарска власт је одлучила да се понаша стручно, одлучно и да буде забринута за интересе становништва. Корпоративно-трговинска банка ће отићи у стечај, а сви њени вредни активи прелазе у руке мале банке коју она поседује и донедавно је била огранак француског џина Crédit Agricole. И ради заштите интереса клијената, мала банка ће бити национализована и држава ће јој пружити финансијску подршку. Тако отприлике изгледа план санације који је разрадила Бугарска народна банка у нади да ће на тај начин решити проблеме банкарске кризе.
Када је реч о проблемима, вреди нагласити да аналитичари и коментатори увек акцентирају на два врло важна аспекта финансијске катаклизме која је задесила Бугарску. Скоро једнодушно они као први разлог наводе да одговорност за све што се десило у великој мери сноси Бугарска народна банка, која, упркос годинама гомиланим проблемима, није у довољној мери строго и благовремено надгледала трговинске банке и допустила да неке од њих некажњиво крше постојеће прописе. У прилог тим оптужбама је и чињеница да је главни стручњак у Сектору за контролу пословања банака Бугарске народне банке под истрагом. Из БНБ су признали да она није спроводила доследно своје обавезе у сфери надзора, али је за то оптужила Закон и затражила од парламента доношење хитних измена у њему. Други кључни елемент који је и део решавања проблема финансијског система земље, везан је за обећану државну помоћ за излазак из драматичне ситуације. Прича се о преко једне милијарде евра, које власт треба да пронађе и да их искористи уколико буде потребно. Свакако, тај новац може да дође само од новог јавног задуживања, али тада земља треба да одустане од рестриктивне финансијске политике коју са поносом спроводи и поштовања свих европских захтева о "плафону" дефицита, а свакако, уследиће и санкције Брисела.
Са своје стране, главни оптужени у овој скандалозној афери - Цветан Василев, власник Корпоративно-трговинске банке, за којим већ трагају бугарске власти - преко месец дана одлично се проводи у Бечу, одакле нас уверава да је "чист као суза" и да ће урадити све за спасавање интереса клијената, који су се уздали у њега. У међувремену, притворена су четири висока службеника банке, а нешто касније два су ослобођена.
Потреси у банкарском и финансијском систему земље достигли су огромне димензије тако да је председник Росен Плевнелијев био приморан да сазове ванредне консултације са парламентарним политичким снагама, представницима извршне власти и управом Бугарске народне банке. Јер време не чека, а већ је јасно да не сви одобравају зацртане од стране БНБ мере санације и стабилизације. Сходно спасилачком плану БНБ, ситуација треба да се умири идућег понедељка када ће уместо пропале и финансијски опустошене Корпоративно-трговинске банке врата отворити нова државна банка.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова, Александра Ливен
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..