Актуелна политичка ситуација у Бугарској води све дубљој ерозији поверења и све већем песимизму од почетка године наовамо. Ово је један од закључака регуларног испитивања јавног мњења које спроводи „Галуп интернешенал”- Бугарска, а финансира га сама агенција. У јулу стопа поверења у кабинет Орешарског износи 21 одсто, а неповерења – 69 одсто. Према социолозима, после стишавања протеста крајем 2013., постепено је спласнуо и њихов донекле мобилизирајући ефекат на подржнике владе. Расплињавање формације на власти у последњим месецима и забрињавајући сигнали о развоју земље објашњавају зашто популарност кабинета и даље опада.У јулу је поверење у бугарски парламент пало на 12 одсто. На традиционално питање агенције "Куда иде Бугарска?" 73 одсто испитаника одговара: На горе. Ако се те вредности задрже и наредних месеци, бићемо сведоци беспримерне стопе песимизма од више година наовамо. Испитивање које је спроведено између 27. јуна и 3. јула, прво је после избора за европски парламент. Према подацима „Галуп интернешенал” 22,3 одсто испитаника изјављују да би на предстојећим ванредним парламентарним изборима гласали за десну партију Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ), а 17,2 одсто - за леву Бугарску социјалистичку партију (БСП). Разлика између два највећа политичка ривала у земљи обично се креће између 5 и 10 одсто гласова бирача. Према неким социолозима међутим, на предстојећим изборима могла би да буде и већа, зато што је ГЕРБ формација са потенцијално већом периферијом.
„Актуелан однос политичких снага у великој мери је био предодређен резултатима избора за европски парламент и у том смислу није изненађење, коментарише податке политиколог др Борис Попиванов. У принципу свака разлика се може надокнадити. Међутим, да би се то догодило, неопходни су процеси који би дали нови облик политичкој снази која заостаје. Бар за сада нисмо сведоци таквих догађаја и не можемо очекивати да ће доћи до преокрета у расположењу бирача. Тренд је такав какав јесте и то признају сви.”
У нови парламент би ушли и либерална партија Покрет за права и слободе (ДПС), новоформирана коалиција „Бугарска без цензуре“ – ВМРО и друге странке и десничарски Реформаторски блок.
„Та се слика понавља из године у годину и одрживи је одраз утицаја БСП-а, ГЕРБ-а и ДПС-а, сматра социолог доц. Антониј Галабов. Теже је оценити ситуацију „Бугарске без цензуре“. То је нова политичка формација без гласачке биографије, на бази које могу да буду процењене забележене на изборима за Европски парламент вредности.“
Сходно истраживању партије Реформаторског блока које настоје да буду препознате као представници аутентичне деснице, уживају подршку скоро 4 одсто бирача. Те су бројке резултат њиховог неубедљивог наступа пред јавношћу, сматра Др Борис Попиванов. „Људи још увек не схватају за шта се боре реформатори, наставља политиколог. Ови подаци потврђују хипотезу да је немали део традиционално „плавих“ бирача на евроизборима гласао са идејом да „опет треба подржати наше“. То може да се деси и на предстојећим изборима, али ситуација може да буде и обрнута. Идућих недеља Реформаторски блок - у чијем је саставу 5 партија - треба да реши и своје унутрашње проблеме и да превазиђе тензије око лидера покрета „Бугарска грађана“ Меглене Куневе, јер се у противном формација може распасти управо пре избора.“
„Реформаторски блок треба да јасно представи људима своју политичку визију о развоју Бугарске, коментарише Антониј Галабов. Да најави свима под којим околностима би учествовао у коалиционом управљању са ГЕРБ-ом и да ради на привлачењу нових група бирача, који се тренутно колебају, јер, у поређењу са осталим политичким формацијама, Реформаторски блок поседује највећи неискоришћени бирачки потенцијал.“
Редактор: Е.Манолова, А.Ливен
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они окупили у пленарној сали ради шестог покушаја избора председника парламента, који се поново показао..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја Назарјан из ГЕРБ-СДС-а, Наталија Киселова из "БСП-Уједињена левица", Петар Петров из "Препорода" и..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у Бугарској, која је започета 11. новембра. Посланици ће шести пут покушати да изаберу председника Парламента...
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..