Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска – жртва „рата“ за „Јужни ток“?*

Фотографија: архива

Вашингтон, један од великих играча у гасној кризи, улаже максималне напоре да погорша добре односе између ЕУ и Русије у енергетској сфери. Као оруђе користи се нова власт у Кијеву. Тим пре што после прве хаварије на украјинском гасоводу ситуација у погледу благовремених и дугорочних испорука плавог горива Европи изгледа још нестабилнија. Поред осталог, још марта месеца лидер радикалне националистичке групације „Десни сектор“ претио је да ће бацити у ваздух гасовод који пролази кроз Украјину да би на тај начин лишио Русију могућности да продаје нафту и гас Европи. Русија, као што је видно, успешно налази нова тржишта горива. Питање је међутим хоће ли Европа наћи нове и поуздане добављаче?

Однос Европске комисије према стратешки важном за ЕУ пројекту Јужни ток коси се са жељом становника Европе да преко гасовода добијају руски гас, јер је то најјефтинија од свих могућих варијаната, а уз то – и најпоузданија.

У САД убрзано раде на усвајању закона којим ће се значајно поједноставити поступак код извоза укапљеног гаса у иностранство. Али је ово гориво знатно скупље у односу на руско, тако да једино ако се украјинска криза настави, а захлађење у односима Москве и Брисела постане још дубље, Европа ће бити приморана да купује амерички природни гас.

ЕУ је покренула питање легитимности одобравања уговора о изградњи на бугарској деоници гасовода „Јужни ток“. Са своје стране САД притискају Бугарску због њених односа са руском компанијом „Стројтрансгас“, која потпада под санкције. А госпођа Марси Рис, амерички амбасадор у Софији, посаветовала је бугарски бизнис да се клони сарадње са предузећима према којима су САД примениле санкције.

Као резултат - премијер Пламен Орешарски наредио је да се прекину радови на гасоводу да би одржао консултације са Европском комисијом. Опозиција, а такође и неки министри оптужили су премијера да жели једнолично да блокира пројекат, мада на то нема право. Увређен њиховим оптужбама, Орешарски је и јавно признао да је то наредио.

Несугласице око „Јужног тока“ продубиле су се у најгорем моменту за бугарску владу – после катастрофалних поплава у земљи и инсцениране банкарске кризе, чије су жртве постале две домаће банке – анонимне телефонске поруке подстрекивале су њихове штедише да откажу своје уговоре и затворе штедне улоге .

Као резултат свих тих догађаја бугарски председник Росен Плевнелијев објавио је своју намеру да распусти парламент и именује привремену владу до нових избора.

У понедељак, првог дана посете руског министра спољних послова Сергеја Лаврова Бугарској, скоро сваки његов разговор са представницима бугарских власти био је пропраћен питањем: А шта је са „Јужним током“? Русија предлаже да радна група између Русије и Европске комисије која се раније бавила овим пројектом обнови рад. И Москва, и Софија су уверене да чак и да се „Јужни ток“ разматра у оквиру Трећег енергетског пакета ЕУ, могуће је да се учини изузетак, као што се то неједном већ дешавало.

Бугарска и Русија имају вековне духовне и културне везе и треба да граде своје партнерство на прагматичној и узајамно корисној основи. Ово је 7. јула у разговору са Сергејом Лавровим изјавио председник Росен Плевнелијев.

Бугарска очекује да ће се изградња гасовода „Јужни ток“ на њеној територији наставити одмах чим добије разјашњења Европске комисије по том питању.

Превела: Катарина Манолова

*Лично мишљење аутора




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посланици поново бирају председника Народног собрања

После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..

објављено 22.11.24. 08.05

Четврти неуспешан покушај избора председника бугарског парламента (ОБНОВЉЕНА)

Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..

ажурирано 20.11.24. 14.20

Четврти покушај избора председника Парламента

Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..

објављено 20.11.24. 07.45