Вашингтон, један од великих играча у гасној кризи, улаже максималне напоре да погорша добре односе између ЕУ и Русије у енергетској сфери. Као оруђе користи се нова власт у Кијеву. Тим пре што после прве хаварије на украјинском гасоводу ситуација у погледу благовремених и дугорочних испорука плавог горива Европи изгледа још нестабилнија. Поред осталог, још марта месеца лидер радикалне националистичке групације „Десни сектор“ претио је да ће бацити у ваздух гасовод који пролази кроз Украјину да би на тај начин лишио Русију могућности да продаје нафту и гас Европи. Русија, као што је видно, успешно налази нова тржишта горива. Питање је међутим хоће ли Европа наћи нове и поуздане добављаче?
Однос Европске комисије према стратешки важном за ЕУ пројекту Јужни ток коси се са жељом становника Европе да преко гасовода добијају руски гас, јер је то најјефтинија од свих могућих варијаната, а уз то – и најпоузданија.
У САД убрзано раде на усвајању закона којим ће се значајно поједноставити поступак код извоза укапљеног гаса у иностранство. Али је ово гориво знатно скупље у односу на руско, тако да једино ако се украјинска криза настави, а захлађење у односима Москве и Брисела постане још дубље, Европа ће бити приморана да купује амерички природни гас.
ЕУ је покренула питање легитимности одобравања уговора о изградњи на бугарској деоници гасовода „Јужни ток“. Са своје стране САД притискају Бугарску због њених односа са руском компанијом „Стројтрансгас“, која потпада под санкције. А госпођа Марси Рис, амерички амбасадор у Софији, посаветовала је бугарски бизнис да се клони сарадње са предузећима према којима су САД примениле санкције.
Као резултат - премијер Пламен Орешарски наредио је да се прекину радови на гасоводу да би одржао консултације са Европском комисијом. Опозиција, а такође и неки министри оптужили су премијера да жели једнолично да блокира пројекат, мада на то нема право. Увређен њиховим оптужбама, Орешарски је и јавно признао да је то наредио.
Несугласице око „Јужног тока“ продубиле су се у најгорем моменту за бугарску владу – после катастрофалних поплава у земљи и инсцениране банкарске кризе, чије су жртве постале две домаће банке – анонимне телефонске поруке подстрекивале су њихове штедише да откажу своје уговоре и затворе штедне улоге .
Као резултат свих тих догађаја бугарски председник Росен Плевнелијев објавио је своју намеру да распусти парламент и именује привремену владу до нових избора.
У понедељак, првог дана посете руског министра спољних послова Сергеја Лаврова Бугарској, скоро сваки његов разговор са представницима бугарских власти био је пропраћен питањем: А шта је са „Јужним током“? Русија предлаже да радна група између Русије и Европске комисије која се раније бавила овим пројектом обнови рад. И Москва, и Софија су уверене да чак и да се „Јужни ток“ разматра у оквиру Трећег енергетског пакета ЕУ, могуће је да се учини изузетак, као што се то неједном већ дешавало.
Бугарска и Русија имају вековне духовне и културне везе и треба да граде своје партнерство на прагматичној и узајамно корисној основи. Ово је 7. јула у разговору са Сергејом Лавровим изјавио председник Росен Плевнелијев.
Бугарска очекује да ће се изградња гасовода „Јужни ток“ на њеној територији наставити одмах чим добије разјашњења Европске комисије по том питању.
Превела: Катарина Манолова
*Лично мишљење аутора
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Након што је по седми пут у последње три године Бугарска изабрала своје народне посланике, резултати гласања су расветлили неке закулисне игре. Једна, наизглед, ситница приликом пребројавања гласова за партију „Величина“ (“Величие“), којој је за..
Привремена влада неће поднети захтев Уставном суду за поништавање избора одржаних 27. октобра, изјавио је премијер Димитр Главчев. Министарство унутрашњих послова и Агенција за националну безбедност већ су поднели извештаје председнику, Парламенту и..