У Бриселу су три бивше совјетске републике потписале партнерске споразуме и споразуме о слободној трговини са Европском унијом. „Унија вас подржава више него икада“, изјавио је председник Европског савета Херман ван Ромпеј пре него што су украјински председник Петро Порошенко и премијери Грузије и Молдавије – Иракли Гарибашвили и Јури Леанча ставили своје потписе испод тог документа и начинили први корак ка свом европском сну. Али је Украјина платила највећу цену за тај сан. Споразум о придруживању претворио се у јабуку раздора за украјинско друштво, пошто је крајем прошле године у Вилњусу претходни председник Виктор Јанукович одбио да га потпише.
Већ тада је председник Русије Владимир Путин упозорио да би тај чин изазвао трговинску конфронтацију и предложио као алтернативу помоћ од 15 милијарди долара и ниске цене гаса. Одмах после тога је дошло до опозиционих протеста, крвавих сукоба на Кијевском „Евромајдану“ и пуцњава на улицама, остварен је унутарполитички преврат у Партији региона Јануковича, а председник је свргнут с власти. Отада је Украјина запала у кризу без преседана са сепаратистичким референдумима и партизанским ратом у рускојезичним говорним подручјима на истоку земље. И поред тога, споразум је свечано потписан и окарактерисан од стране Порошенка и европских лидера као „историјски“. Одмах се чуо и одговор Москве: „Русија ће донети мере како би заштитила своју економију“, упозорио је Дмитриј Песков, портпарол председника Путина.
„Потписани партнерски споразуми су врло добра вест за нашу земљу“, изјавио је у интервјуу Радију Бугарска политиколог Владимир Шопов:
„Као прво, брза европеизација наших суседа је веома корисна и за нас, пошто се тако редукују ризици по нашу безбедност, синхронизују се институционална и законодавна база, тј. ствара се више могућности за билатералне односе. За мене од посебне важности је споразум са Украјином, јер се тако у великој мери обеснажују амбиције формирања Евразијске уније. Ствар је у томе што се начин на који се она замишља уопште не поклапа са модерном политичком и економском сарадњом институција. Дакле, лично ја видим само позитивне вести. Не смемо заборавити и то да је бугарска дијаспора у Украјини и Молдавији велика. Тако да је за мене то још један корак и могућност да наши односи са тим државама ступе на чврсто, европско тло.“
„Бугарска није велики добитник у тој ситуацији, јер она дуго времена није доживљавала ове земље као стратешке партнере“, рекао је политиколог др Иван Начев:
„Бугарска је сарађивала углавном са балканским земљама. Дакле, она је била окренута ка Македонији и Турској, потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ, и ка земљама западног Балкана. Али све те државе се налазе под утицајем других геополитичких кретања, што се свакако одразило на спољну политику Бугарске. Дакле, тешко да ћемо добити било шта конкретно у овом случају. Наравно, у процесу придруживања тих земаља ЕУ могуће је да успоставимо и развијемо добре трговинске односе. Нажалост, Бугарска је изгубила још нешто. А наиме, ми смо једина земља чланица ЕУ чије је службено писмо ћирилица. Бугарска је могла да преузме улогу посредника када су у питању земље које такође користе ћирилично писмо, а нису чланице Заједнице. Она је могла да буде добар „политички менаџер“ и у односима ЕУ и Русије. Јесте да су они тренутно заоштрени, али једини и најближи стратешки партнер у региону је била и остала Русија. Оне ће се кат тад помирити, јер се две стране налазе у узајамној зависности.“
Превеле: Александра Ливен, Ајтјан Делихјусеинова
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..
На почетку редовног заседања Владе, привремени премијер Димитар Главчев упутио је позив за формирање владе. Према његовим речима, „то је најдиректнији пут да се руководимо интересима народа“. Главчев је истакао да привремена влада није..
Непосредно пред почетак седнице Парламента, заказане за 11 часова, коалиција ГЕРБ-СДС отпочела је преговоре око будућих политичких корака у новом сазиву Парламента. Преговарачки тим, који предводи лично лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, укључује и Рају..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..