1. јула у Стразбуру je почела конститутивна седница Европског парламента. 17 посланика из Бугарске учествује у посланичким групама Европске народне партије (ЕНП), Прогресивне алијансе социјалиста и демократа, Групе Европских конзервативаца и реформиста (ЕКР), Алијансе либерала и демократа за Европу (АЛДЕ). Први задатак за данас био је избор председника Европског парламента. На ову функцију поново је изабран немачки социјалдемократа Мартин Шулц. Након подршке Европске народне партије и Алијансе либерала и демократа за Европу он је добио знатно више гласова од потребне већине. На бази добијеног броја гласова постало је јасно приближно колика је проевропска већина хришћанских демократа, социјалиста и либерала која наредних пет година намерава да заједно ради на очувању европских вредности, изјавили су за Радио Бугарска политиколози Владимир Шопов и др Иван Начев.

„Овај сазив Европског парламента заиста мора решити неке основне задатке - изјавио је др Иван Начев. Први је да изабере нову Европску комисију, због чега је од посебног значаја да ли ће бити дат сигнал разумевања или обрнуто, што би могли да искористе евроскептичари и националисти. На овом сазиву је и решавање других проблема везаних за буџет ЕУ, како и за евентуално њено ново проширивање. Из тог разлога док траје расподела функција и док се Европска комисија стабилизује, биће много више покушаја постизања сагласности него што је било у претходним сазивима Европског парламента.“

„Лично ја очекујем да ће занимљивије промене доћи не толико од новог састава, колико од различитог понашања овог сазива Европског парламента - казао је Владимир Шопов. - Као прво, на парламент се гледа као на снажнијег актера у целокупном систему европске политике и будући избор Јункера за председника Европске комисије најбоље илуструје овај процес. Као друго, имамо европске посланике и партије који су много више склони да критикују Европску комисију и њену законодавну иницијативу. Претпостављам да ћемо постати сведоци великог броја одбијених законодавних иницијатива од стране парламента.“

Средином јула Европски парламент ће гласати о кандидатури лидера земаља чланица ЕУ за новог председника Европске комисије која је поднета због нових правила Лисабонског уговора. Жан-Клод Јункер је номинован одлуком Савета ЕУ донетом квалификованом већином. Против ове номинације гласале су Велика Британија и Мађарска. Жан-Клод Јункер је скоро 20 година био премијер Луксембурга. Осам година је био председник Еврогрупе и то у доба, када су заједничка европска валута и цела ЕУ доживеле најтежу кризу. Тешко да постоји друга личност која тако добро познаје европску политику. Ова номинација је добра за Бугарску, јер Јункер има веома позитиван однос према нашој земљи. Он је увек подржавао приступање Бугарске ЕУ, још од 1990. г. Управо за време председавања Луксембурга када је он био премијер, потписан је уговор о приступању Бугарске ЕУ, не без учешћа Јункера. Наша земља је добила његову подршку и када је била близу приступања припремном механизму за зону евра, познатом и као Механизам девизних курсева (ERM ІІ). Био је на њеној страни и у погледу уласка у Шенген. Другим речима, Бугарска може да очекује добронамерно и отворено понашање од стране следећег председника Европске комисије.

„Сматрам да можемо рачунати на праведан однос Јункера и то је, по мени, довољно – рекао је Владимир Шопов. – Јункер може бити изузетно важан, бар по мени, приликом обавезне промене политичког курса Бугарске у правцу приоритетног приступања еврозони. Тамо је улога Европске комисије прилично велика с обзиром да постоји низ критеријума. Ми испуњавамо већину њих, али не и све. Јункер може нам бити од велике користи, зато што је за њега евро неповратан пројекат.“

„Уколико он буде изабран, могао би да помогне у стабилизацији бугарске економије - изјавио је др Иван Начев. – Европска комисија има довољно ресурса и инструмената за управљање средствима усмереним на земље чланице. Приликом покушаја да се у Бугарској изазове финансијска криза, Европска комисија је прва реаговала и одмах дозволила бугарским властима да пруже финансијску помоћ банкама у земљи, не зато што им је она била потребна, већ зато што је важно да управо у овој ситуацији апсолутно све институције стоје иза банкарског система како Бугарске, тако и свих земаља чланица ЕУ. Интеграција банака коју неки називају банкарском унијом је важна, јер само у систему држава еврозоне има преко 5.000 банака које су повезане са другим државама ван зоне. Бугарска још увек није ушла у еврозону, али то означава много већу стабилност, транспарентност и сигурност. Као бугарски грађани не треба игнорисати могућности које пружа интеграција. Од следећег председника Европске комисије очекујемо да више брине о европским грађанима, јер конзервативна политика претходне Комисије под руководством Жозеа Мануела Бароза није довела до оних резултата које смо сви желели.“

Превеле: Албена Џерманова, Марина Бекријева