Бугарска у принципу није богата подземним богатствима – има мало угља, мало бакра и цинка, мангана, налазе се и руде црних метала, некада је било отворено и неколико рудника за олово и уранијум, који међутим већ одавно не раде. Да, имамо и минималне залихе злата, које се често сусреће тамо где је заступљен и бакар, те је за његово извлачење додељено неколико концесија страним компанијама. Али то нас не чини произвођачем међународних размера вредних, са економског аспекта, метала. И одједном је банула вест да су у Бугарској пронађени дијаманти. Свакако, не ради се о онима који су најбољи пријатељи жене, већ о минијатурним честицама и крљуштима, који не сијају и не преламају светлост, а црне су боје. У планини Родопи их је пре годину дана нашао предавач на Новом бугарском универзитету др Рангел Ђуров, али је о томе саопштио тек сада. У принципу дијаманти се најчешће налазе у кимберлитима, каквих у Бугарској нема. Тако да је научник пронашао те вредне каменчиће на необичном месту – у Родопским еклогитима.
Да ли је могуће међутим у таквим стенама открити праве дијаманте? На ово питање за сада не постоји категоричан одговор, иако се причају легенде како је у прошлости овде пронађено велико драгоцено камење. Ваља међутим обратити пажњу на речи професора, који подвлачи да су права вредност не поједини вишекаратни примерци који се користе за израду накита, него управо дијамантски песак, који чини 95 одсто свих вађених у свету дијаманата. Он се широко користи за израду секача у индустрији метала, у сондажним радовима, у различитим свемирским и војним технологијама, објашњава научник. А и сам еклогит, где је тај дијамант заступљен, изузетно је чврст и такође може да се користи у неким абразивним техникама, додаје Рангел Ђуров.
Још увек је исувише рано оценити економску корист инвестиција у експлоатацији тих залиха у Бугарској. За сада много реалније па и боље су перспективе трагача за златом. Али ако истраживачи наставе са радом и потврде постојање вредних пажње залиха дијаманата у Бугарској, без сумње бизнис неће мимоићи могућност да пронађе сва средства потребна за праве дијамантске грознице.
Превод: Александра Ливен
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..