У животу бугарских сељака кокошка игра важну улогу - колико у домаћинству, скоро исто толико и у разним казивањима и веровањима – каже истакнути бугарски етнолог Димитар Маринов: "Ако рецимо наиђе неки неочекивани гост, онај ко чува кокошке, одмах може да закоље једну па да таквог ненамерника послужи. По традицији се болеснику такође носи кокошка – цела, печена или скувана, премазана маслацем."

Према раширеном мишљењу, кокошка је приглупа и бучна птица. Одатле и веровање да ко једе кокошији мозак, тај ће оглупети. За онога ко не може да чува тајну каже се да је јео ногу од кокошке. За кокошку су везане и многе пословице, рецимо: "Боље је своје јаје, него туђа кокош" или "Ако хоћеш да ти кокошка носи јаја, мораш трпети и њено кокодакање."

Премда се у хришћанству кокошка сматра нечистом животињом те се зато не носи у цркву да би се осветила, у народним веровањима она је посебно цењена. Верује се такође да у свакој кући, колиби или тору мора бити кокошки и петла. Једно од најстрашнијих проклетстава у Бугарској гласи: "Да ти у кући петао не запева!" што би значило да је она запустела. У обредима који треба да донесу здравље, болести и уроке се истерују у "далеке мрачне шуме где петао не пева, пас не лаје и рало не оре", дакле у оноземаљски свет где нема знакова људског присуства.

Кокошка је у бугарским веровањима повезана и са небеским сводом. Звездано јато Плејаде, у српском народу знано као Влашићи, у Бугарској се зове Квочка са пилићима. У гаталицама пак су Златна кокошка и златни пилићи оличење Месеца и звезди. Древна митолошка значења откривају се и у повезаности кокошке са временом, рецимо у гаталици: Једна квочка има 12 пилића, а мисли се у ствари на годину и месеце. Или пак: Црна квочка сакупља пилиће своје, бела их тера (ту се имају у виду ноћ, дан и звезде). У једној старинској дечјој песмици пева се како је време кокошка, а звезде су јаја која је она излегла.

Петао је симбол Сунца и то је посве логично јер његово појање најављује свитање зоре. Часови после поноћи у народу се зову "петлово доба", а мере се зависно од тога када се певци оглашавају. "У прве петлове" је негде око један сат после поноћи, "у друге петлове" је око три сата, а у треће петлове је око пет сати ујутру. Када кукуриче петао он има моћ да отера демонске силе зла. Вампири, вилењаци, вукодлаци, утваре – све бежи кад зачује певање петла. У неким крајевима Бугарске девојке су се китиле перјем из петловог репа – веровало се да оно штити од лоших људи и погледа, од набацивања црне магије. Петао је такође и знак за мушку плодност и зато у свадбеним ритуалима присуствује као симбол младожење.

Са "пиле моје" и у Бугарској се обраћамо вољеној особи, али лик пилета присуствује у неким устаљеним изразима у којима је добио негативни смисао, рецимо за онога за кога се каже да има "пилеће срце" значи да је бојажљив (исто као и на српском) или пак да има "пилеће мишиће" (то значи да је слабуњав, да му мишићи нису довољно развијени. Док изрека "од птице млека" описује готово немогућ раскош и изобиље.

У бугарској традицији је остао ритуал приношења пилета у жртву на дан Светих апостола Петра и Павла. Пече се цело пиле или кува пилећа чорба и јавно дели. Тиме се ставља крај Петровданском посту који траје 14 дана. Зато у Бугарској постоји изрека "Као прасе за Божић, као јагње за Ђурђевдан, као пиле за Петровдан!"

Превела: Ана Андрејева