Током викенда у Софији је одржана седница Одбора гувернера Црноморске банке за трговину и развој. То је међународна финансијска институција коју су основале следеће земље: Албанија, Јерменија, Азербејџан, Бугарска, Грузија, Грчка, Молдавија, Русија, Турска и Украјина. Седницом банке која у јуну обележава 15. година постојања, председавала је бугарски вицепремијер за економска питања Данијела Бобева.
Гувернери су одобрили финансијски извештај за 2013. г. Банка је девету годину заредом остварила нето добит од 13,3 милиона евра. Прошле године су одобрене операције у износу од 267 милиона евра, што је за 40 одсто више у односу на 2012. Уговорени су пројекти вредни 225 милиона евра. Из ових резултата се може закључити да је Црноморска банка за трговину и развој у ствари регионална банка са релативно ограниченим финансијским ресурсима која би тешко могла заменити на финансијским и тржиштима капитала институције као што су Светска банка, Европска инвестициона банка или Европска банка за обнову и развој. Међутим, Црноморска банка нема такве амбиције, а њен главни циљ је да помаже економски развој преко финансирања одређених пројеката у земљама чланицама и између њих. „Најважније у мандату Црноморске банке за трговину и развој јесте сарадња и спровођење прекограничних пројеката, при чему је њен концепт да што је више таквих пројеката, то ће стабилнији бити регион“, изјавила је Данијела Бобева.
До сада је Управни одбор банке одобрио 30 операција у Бугарској, што чини 9 одсто укупног кредитног портфолија регионалне финансијске институције. „То је приличан постотак, може бити и боље и ми се надамо да ћемо то постићи“, изјавио је председник банке Андреј Кондаков. Он је прецизирао да је до сада институција одобрила кредите од 270 милиона евра клијентима у Бугарској и да је у току имплементација 11 пројеката вредних 100 милиона евра, који представљају око 8 одсто укупног кредитног портфолија банке. Данијела Бобева је с тим у вези додала да су у Бугарској остварени веома добри пројекти, од којих су неки исплаћени пре рока. Она је као пример навела пројекат за Фабрику обојених метала у Пловдиву. Бобева је још рекла да је у портфолију банке значајан износ издвојен и за финансирање трговине.
Дан пре седнице Одбора гувернера Црноморске банке за трговину и развој, у Софији је потписан споразум о пружању техничке помоћи банке државној Бугарској банци за развој у размени знања и добрих пракси у области финансирања трговине. Поред тога, са бугарском лизинг компанијом договорен је посао вредан 3 милиона евра које ће мала и средња предузећа користити за лизинг производне опреме, аутомобила и некретнина.
С обзиром на добре финансијске резултате Црноморске банке за трговину и развој и успешне пројекте у земљама чланицама, управљачко тело финансијске институције је изјавило да ће Бугарска непосредно радити са банком у области производње и ремонта бродова и машиноградње. „Искрено се надам да ће банка интензивирати своје активности у прерађивачкој индустрији“, изјавила је вицепремијер Данијела Бобева. Председник Црноморске банке за трговину и развој Андреј Кондаков са своје стране није искључио могућност да се она укључи у финансирање изградње гасовода „Јужни ток“ након што буду решена спорна и отворена питања са Европском комисијом.
Превела: Марина Бекријева
„Цвет у епрувети“ је иновативни пројекат који помоћу биљних биотехнологија ствара нов производ. Он, међутим, чини више од тога – прича причу о снази људског ума и срца. Идеја је потекла од Петра Нефтелимова, младог човека који је рођен с церебралном..
Годишњи раст прихода већи је од оног расхода у 2024. години. Према подацима Националног завода за статистику, просечни укупни годишњи приход по глави домаћинства је 2024. г. достигао 12.857 лева, што је за 18,5% више у односу на 2023. г. С друге стране,..
Бугарски бизнис налази се пред озбиљним изазовима након што су САД, одлуком председника Доналда Трампа, увеле нове царине на робу из Европске уније. Према истраживању Асоцијације индустријског капитала у Бугарској, чак једна трећина анкетираних..
„Цвет у епрувети“ је иновативни пројекат који помоћу биљних биотехнологија ствара нов производ. Он, међутим, чини више од тога – прича причу о снази..