Бугарска има изузетне младе таленте, овим речима можемо најбоље укратко описати национални сајам СЕКТОР АРТ који се одржава у организацији 14 уметничких школа при Министарству културе. До 26. јуна у Националном дворцу културе у Софији љубитељи лепих, примењених уметности и дизајна могу да виде дела њихових ученика
На изложби су приказани радови младих талената који уче помало заборављене уметничке занате попут иконописа, дубореза, живописа, као и оних који су се определили за вајарство и графику, керамику, текстил и обраду метала, и друге савремене уметности...
Северина Енева је вишекратни добитник награда на националном такмичењу за најбољу акт слику, на коме је прошле године освојила прво место. Сада је ученица Националне гимназије примењених уметности „Свети Лука“ освојила друго место у категорији „уметничка тканина“. У ствари, њен рад који је насловљен „Мисао“ спада колико у тканине, толико и у скулптуре.
„Људи су интересантна створења, они ретко када кажу оно што стварно мисле - каже Северина. – Овај рад је одраз мисли које ми се мотају по глави, дакле, ово је једна плетеница, динамика... Као инспирација ми је послужио аутор који своје скулптуре утапа у море где се на њих каче разне морске животиње. Он ме је подстакао да истражим човека и споља и изнутра.“
За Северину уметност је сан, ватра и жеља који те мотивишу да наставиш даље. Млада уметница има разноврсна интересовања. Занима је и обрада стакла, али је живопис оно што носи у срцу. И још: „За мене је Бугарска земља где желим да радим. Ми смо Бугари и морамо да градимо историју своје домовине, а не неке друге државе“, додаје она.
Традиционално, једни од најбољих младих вајара су ученици јединствене на Балкану Средње стручне школе обраде камена у селу Кунину код града Враце. Ове године је прву награду освојио Филип Филипов, ученик 9. разреда:
„Ово ми је друга година обуке, смер: скулптура. Прошле године сам такође учествовао на такмичењу. Тада ми је уручена стимулативна награда. Ове године сам представио рад под насловом „Јутро“. За израду скулптуре сам користио мермер који је познат по томе да је изузетно чврст, али и крхак материјал. Камен који је јако тежак за обраду.“
Друго место у категорији „скулптура“ припало је ученику исте школе, Илији Евденкову који је представио рад под насловом „Каријатида“. Реч је о капителу за чију израду је користио кречњак. Илија и Филип желе да своје школовање наставе на Уметничкој академији у Софији.
Отварању изложбе присуствовао је и познати бугарски сликар, проф. Божидар Јонов. Ево шта је рекао о поставци и учесницима:
„Драго ми је што ће сва ова деца касније наставити на Националној уметничкој академији. Мислим да ови млади аутори имају велике могућности и потенцијал.“
А хоће ли да се запосле у струци?
„Ово је можда једно од најбитнијих питања, јер, по мени, уметност захтева упорност, стрпљење и потпуну посвећеност. Увек сам својим ученицима говорио како ствари изгледају другачије када не радиш за себе, онако, за своју душу, већ испуњаваш поруџбине. Дакле, битно је не само да створиш нешто добро, него да знаш како да га продаш. Понекад се деси да су радови који немају неку посебну уметничку вредност боље пласирани, док дела изузетно талентованих аутора скупљају прашину у атељеима. Компликована ствар је маркетинг уметности... Мислим да је у иностранству ситуација слична, а можда је и теже, јер је конкуренција већа.“
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..