Корпоративно-трговинска банка је обична комерцијална банка у Бугарској чији су званични власници бугарске компаније, док је њен већински власник домаће физичко лице. Ова финансијска институција не би привукла пажњу шире јавности да нису већ неколико година о њој колале разноразне гласине, а управо о њеним великим апетитима и донекле оствареном утицају не само у економском, већ и у политичком животу земље. Можда је најинтересантнија тврдња да велики број државних предузећа и јавних институција држи новац управо у тој банци и на тај начин практично финансира замашне подухвате њеног амбициозног власника који слови као један од најмоћнијих олигарха у земљи.
За време и после недавно одржаних избора за Европски парламент још више се почело шушкати о закулисним политичким играма у које је умешана Корпоративно-трговинска банка. Начелно свака финансијска институција избегава да се у јавности појављују негативне информације о њој без обзира да ли су истините или не. Гувернер Бугарске народне банке (БНБ) Иван Искров је недавно рекао да се свака банка може најлакше урушити помоћу штампе. Та је његова реченица у ствари само потврдила признату и од стране самог руководства банке истину да је због медијске галаме и негативног имиџа у друштву банка запала у кризу ликвидности и више није у стању да испуњава своје обавезе и да буде на услузи клијентима. БНБ која је само пре неколико дана уверавала да је са банкарским системом у земљи све у реду и да изблиза прати стање свих финансијско-кредитних институција, одједном се тргла и одлучила да интервенише што је могуће одлучније. Затворила је банку и заменила њено руководство квесторима. Али се није на томе зауставила. Очигледно схватајући могуће опасне последице по читав банкарски систем, читаву економију и уопште по друштво, БНБ је тражила и подршку државе за примену радикалног санационог плана. Он предвиђа повећање капитала посрнуле комерцијалне банке јавним средствима што практично значи да ће држава постати акционар те финансијске институције. Поред тога држава ће повратити ликвидност Корпоративно-трговинској банци што ће јој омогућити да неометано сервисира клијенте. И ту ваља додати нешто што је веома битно за спречавање домино ефекта у банкарском сектору земље. Све те спасоносне мере биће предузете без одлагања, а за месец дана Корпоративно-трговинска банка и њена банкарска група требало би да опет почну да послују. Дотле банка треба да буде санирана јер је више него јасно да за стављање четврте по величини бугарске банке под директан надзор БНБ кривицу имају не само медији и њихове негативне публикације већ и неки претерано ризични потези који су довели до великог губитка капитала. Најважњији закључак је да су можда 20-годишња стабилност и стална експанзија комерцијалних банака у Бугарској уљуљкале надзорнике БНБ, због чега они нису благовремено спречили колапс једне важне комерцијалне банке. Још важније је међутим то што се руководство БНБ није поколебало да донесе хитне, основане и радикалне мере за превазилажење кризе. За ту своју храброст домаћи централни банкари заслужују сваку похвалу.
Превела: Ана Андрејева
Нови предлог закона о пољопривредно-прехрамбеном ланцу, представљен данас у Министарству пољопривреде и хране, предвиђа увођење правила о маржама у продавницама и контролу цена 22 основна прехрамбена производа. "Наша дужност као Владе је да..
Према подацима Националног завода за статистику, месечна инфлација у фебруару у односу на јануар износила је 0,6%, док је годишња инфлација, мерена у фебруару 2025. у односу на фебруар 2024, достигла 4%. Инфлација од почетка године (фебруар..
Предлог закона који има за циљ да уреди односе у целокупној производној вериги од произвођача хране до потрошача, припремљен је, а један од најважнијих предлога јесте увођење ограничења на марже које ће бити дозвољене и произвођачима и трговцима,..
Стамбене некретнине у Бугарској, посебно у великим градовима, постале су луксуз доступан све мањем броју грађана. Према подацима једне од водећих..
Бугарски бизнис налази се пред озбиљним изазовима након што су САД, одлуком председника Доналда Трампа, увеле нове царине на робу из Европске уније...
Годишњи раст прихода већи је од оног расхода у 2024. години. Према подацима Националног завода за статистику, просечни укупни годишњи приход по глави..