У уторак су лидери парламентарно заступљених снага на заседању Консултативног савета за националну безбедност при председнику земље донели одлуку да се превремени парламентарни избори у Бугарској одрже у периоду између 28. септембра и 12. октобра. Истог дана, али већ у парламенту, они су се испосвађали док су расправљали о предлогу председника Плевнелијева да се закаже референдум о изборном систему. Дан касније Бојко Борисов, лидер основне опозиционе партије ГЕРБ, покидао је пред очима новинара у кулоарима парламента папир са текстом постигнутог договора на консултативном савету и дебело нагласио да се не може веровати БСП, ДПС и Атаки, и да "од сада па надаље следи рат".
Борисов је био бесан због тога што су посланици одбацили његов предлог да се не разматра председнички вето на Закон о МУП-у. Индикативна је чињеница да је лидер партије ГЕРБ објавио рат свим осталим парламентарним снагама непосредно пред почетак консултација међу њима, на којима треба да се одлучи када ће се тачно одржати превремени избори, који ће бити приоритети парламента и Владе до тада, ко ће бити нови европски комесар из Бугарске, а такође и да се финализује споразум са ЕУ. Позиција ГЕРБ-а – "један против свих" не улива неки нарочити оптимизам у погледу исхода консултација.
Између заседања Консултативног савета за националну безбедност и изјава Борисова парламент је одбацио предлог председника о расписивању националног референдума о изборном систему. У току дебате оцртале су се неке противречности које су озбиљан наговештај да предстоје тешке консултације у сложеној предизборној ситуацији. Владајућа БСП заузела је исти став као и партија ГЕРБ по питању увођења обавезног гласања. То је створило додатне тензије између социјалиста и њихових партнера из ДПС, за које би обавезно гласање било права "казна". По питањима увођења електронског гласања и већинског изборног система БСП и ГЕРБ су били на различитим позицијама, а приликом њиховог изгласавања анблок, БСП и ДПС су се удружили против ГЕРБ-а. Све у свему, дебата о референдуму је показала да између основних политичких снага постоје непомирљиве противречности и да су оне спремне да се зарад својих политичких амбиција и интереса упусте у сложену политичку комбинаторику и компромисе.
У истом дану парламентарне снаге су једногласно донеле одлуку о "постепеном преласку ка политичкој стабилности", а нешто касније су се испосвађале. Могуће је да се тако настави и на предстојећим консултацијама и то би била највећа опасност за земљу, коју је председник Плевнелијев окаракртерисао као "улазак у спиралу трајне нестабилности и тешке политичке конфронтације."
Превела: Катарина Манолова
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
На основу 100% обрађених бирачких места у дијаспори, „Алијанса за права и слободе“ освојила је 22,65% гласова, чиме је потврдила своју позицију као први избор наших суграђана у иностранству. На другом месту нашла се коалиција „Настављамо промену –..