Кампања за ЕП је тек што завршена, а на врата већ куцају следећи избори – овога пута за национални парламент. Поред порука партија у предизборној кампањи важну улогу игра медијско извештавање. "Чини се да медији немају потребан утицај на формирање јавног мњења у вези са изборима што ствара велики проблем зато што утицај који не долази до изражаја преко медија остаје скривен за јавност", тврди председник Савета за електронске медије доц. Георги Лозанов у својој анализи недавне предизборне кампање. По његовом мишљењу, за потребе следеће предизборне кампање треба учинити неке потезе, укључиво и на законодавном нивоу, који би повратили ту улогу медија.
Своју анализу предизборног извештавања о европским изборима у Бугарској објавила је и немачка фондација Конрад Аденауер, која нуди занимљив поглед споља на медијско окружење у Бугарској у изборним условима.
"У извештавању о изборима у Бугарској није било познате из претходних година оштре конфронтације - тврди шеф медијског програма фондације Кристијан Шпар у интервјуу за Радио Бугарска. - На жалост, третман европских тема био је слабо заступљен у домаћим медијима. Доминантне у кампањи су биле унутар политичке теме, док су европски изазови остали у другом плану."
Медији који нарочито за време предизборне кампање имају неретко одлучујућу улогу за информисаност бирача, као уосталом и политичари, нису направили неку јаснију разлику између европских и националних избора. У чему је проблем?
"Основни проблем је резултат одсуства продубљених анализа - сматра немачки медијски експерт Кристијан Шпар. - Слушаоцима, гледаоцима и читаоцима требало би пружити већу шансу да начине информисани избор на основу мишљења и анализа о различитим, уз то европским темама, обрађеним у штампи. Бугарска је ипак релативно млада чланица ЕУ и њене европске интеграције нису у потпуности завршене. Другим речима, потребно је обезбедити више информације и анализа о ЕУ и њеним приоритетима, институцијама и овлашћењима. Управо су те озбиљне информације и студиозне анализе недостајале јер услови у којима раде новинари ретко кад допуштају могућност инвестиције времена и других ресурса у спровођење новинарских истраживања."
Према Кристијану Шпару, тај проблем није типичан само за Бугарску, он је присутан и у другим европским земљама. Које су теме, према немачком медијском експерту, изостале из медијског извештавања за време предизборне кампање за ЕП?
"Најприродније питање које средства јавног информисања нису поставила односи се на место Бугарске у ЕУ - сматра Шпар. - Поред тога постоји низ геополитичких питања, о којима вреди дубље размислити. Рецимо о односима ЕУ и Русије, о томе чији интерес заступа Бугарска у том спору, каква енергетска политика ЕУ одговара интересима Бугарске, да ли Бугарској полази за руком да искористи сав ресурс који ЕУ ставља на располагање. "
Са финансијске тачке гледишта 2014. година ће, по свему судећи, бити профитабилна за домаће медије – после европских предстоје парламентарни избори, а приходе од политичке рекламе не треба потцењивати. Да ли бугарски медији поштују строго разграничавање плаћених репортажа и редакцијског извештавања о предизборној кампањи?
"Наша анализа кампање европских избора утврдила је више кршење принципа јасног разликовања плаћене репортаже и редакцијског чланка посвећеном изборима - каже Кристијан Шпар. - Одсуство транспарентности у финансирању средстава јавног информисања у Бугарској начелно је озбиљан проблем и то није од јуче. Да би се та неправилност отклонила неопходни су воља и удружени напори како политичара, тако и медија, зато што је медијска саморегулација камен темељац решавања проблема."
Превела: Ана Андрејева
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..