115. годишњица рођења великог бугарског сликара академика Дечка Узунова повод је да се поново састанемо са његовом уметношћу. Место је Национални дворац културе, а време – до 25. јуна. Дела која су представљена на изложби власништво су галерије-музеја, који носи његово име. Фонд те установе је изузетно богат – са преко 13 хиљада дела која су Софијској општини поклонили његови наследници – нећаци и нећакиње, такође сликари. Галерија је смештена у атељеу живописца, тик иза куће где је он живео. „Мој сан је да покажемо бар половину онога што поседујемо”, прича у интервјуу Радију Бугарска директор музеја Борјана Павлова. Музеј има преко 200 уља на платну, више монументалних композиција, акварела, цртежа…
„Сада представљамо дела која су уједињена под заједничким насловом „Спознаја”, - прецизира Борјана Павлова. - Разматрали смо дела Дечка Узунова, јер сваке године спроводимо инвентаризацију преко хиљаду њих. И утврдили смо да је у појединим цртежима и акварелима он буквално прозирао у будућност. Видео је како се наша планета загрева, какви ће проблеми уследити због непоштовања природе. Цртао је астронауте, летеће у Свемир фигуре, анђеле... Очигледно је видео ствари које ће се дешавати данас. Тако се родила и ова поставка. Изабрали смо једну слику као симбол – то је аутопортрет са свецима. С једне стране сликара је Свети Георгије који убија аждају, а с друге – Свети Димитрије који пробада неверника. А сам Дечко Узунов црта, у нади да ће спасити свет уметношћу.”
Посетиоци изложбе осим слика могу да виде и текстове уметника, који је за 87 година живота стекао велику мудрост. У једном се каже: „Да ли је могуће да све што је створено од памтивека до данас нестане заувек у једном тренутку?! То је освета Земље због тога што ми исисавамо из њених недара њене виталне сокове. Експлозије и похлепан човек су уништили вечити мир и равнотежу – од вруће лаве до мирних таласа океана. Ваздух је постао загушљив и отрован... Земља већ није наш дом – кренули смо у Свемир...”
Рођен под сам крај 19. века, Дечко Узунов је имао дуг и срећан стваралачки пут. Студирао је на Минхенској академији, али је дипломирао у Софији. Са 37 година већ је био професор. Током година је био ректор Националне академије ликовних уметности, директор Националне уметничке галерије, председник Савеза бугарских сликара. Приредио је низ самосталних изложби код нас и у иностранству. 1976. изабран је за председника Међународне уније за пластичне уметности (АIАР) при УНЕСКО-у. Почасни је члан Мексичке и Руске академије уметности. 1999. године, 13 година после његове смрти, УНЕСКО га је прогласио за „Световну личност године”, а поводом 100-годишњице његовог рођења. После утемељивања галерије-музеја „Дечко Узунов” код нас и у иностранству је приређено преко 120 поставки са његовим делима. Једна од њих је отворена у мају у Дому Европе у Софији. Тада ју је у Ноћи музеја посетило преко 5 хиљада људи. А изложба у Националном дворцу културе одржава се у склопу кандидатуре Софије за Европску престоницу културе 2019. године.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Венета Павлова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..