Да ли су оправдана страховања туристичког сектора Бугарске да ће због дешавања на Криму доћи до одлива руских и украјинских туриста? Или ће се напротив, обистинити охрабрујуће прогнозе Владе која очекује да Руси и Украјинци похрле у бугарска одмаралишта?

Домаћи туроператори су пред сам почетак нове летње сезоне изнели алармантан податак о значајном одливу на поменутим тржиштима. Једно од објашњења је да су туристички пакети за госте из Русије и Украјине поскупели због девалвације њихових националних валута, узроковане догађајима на Криму. Други, ништа мање значајан податак је осетно смањење броја пакет аранжмана на бугарском приморју из те две земље са аутобуским превозом. Познато је да маршруте тих туристичких аутобуса, којима путују превасходно ученици, делимично пролазе кроз немирна подручја. Русија и Украјина одавно имају значајан допринос туристичком промету Бугарске, па евентуални одлив из тих земаља снажно би погодио ову браншу. Према подацима обелодањеним у бугарским медијима, управо се то догађа уочи летње сезоне. Домаћи туроператори се жале што туристи из тих земаља касније букирају одмор, али нико не наводи конкретан проценат пада резервација. Незванично се шушка о смањењу од око 10-12 одсто на тим тржиштима.

Још горе стоје ствари када је у питању дечји и ђачки туризам. Али ни овде нико не помиње конкретне бројке. Истовремено прогнозе Министарства економије и енергетике уливају наду да ће сезона бити добра, а да је интересовање руских и украјинских туриста чак веће него лане. Повод је 100-хиљадита виза коју је ове године наш конзулат у Москви издао двогодишњој девојчици Оксани Шишкиној. Из Министарства уверавају такође да туристичка бранша ради пуном паром и да је од јануара до априла 2014. Бугарску посетило око милион и 133 хиљада гостију што представља раст од 4,1 одсто у односу на прошлу годину:

„Битно је то што су у Бугарској очувана два веома важна тренда – први је раст на свим кључним тржиштима, а други је велика диверсификација – казао је Бранимир Ботев, заменик министра економије и енергетике. - Према томе не зависимо од само једног тржишта чији би евентуални проблеми погодили браншу. Као пример могу да наведем западноевропско и централноевропско тржиште – тамо се раст креће између 4 и 11 одсто. То значи да је Бугарска конкурентна када је у питању однос цена-квалитет.“

Другим речима, имамо све разлоге очекивати да кад би дошло до евентуалног одлива туриста из Русије и Украјине, то би било надокнађено већим дотоком гостију из других земаља. Добра вест у туристичком сектору је успостављање, пре бројаних дана, редовне авио-линије Варна-Истанбул. До сада су авиони компаније „Туркиш ерлајнс“ летели само до Софије. Ова нова редовна линија изградиће својеврстан међународни мост, који ће допринети расту домаћег туризма, бар се тако надају из Министарства економије и енергетике. На овој линији ће се летети 4 пута недељно, а повратна карта коштаће тек 79 еврa. Између осталог главни истанбулски аеродром „Ататурк“ представља џиновски регионални транспортни чвор, налик на транзитну станицу за путничке токове у ваздушном саобраћају источне Европе и Блиског истока. Зато није искључено да се у неком моменту Варна претвори у дестинацију директних летова из средње и западне Европе. „То би нам обезбедило потенцијално тржиште од преко 15 милиона страних гостију“, прогнозирао је заменик министра економије и енергетике Бранимир Ботев.

Док ми чекамо 15-милионитог туриста, покушавамо да одгонетнемо како ће на туристичку привреду утицати конфликт у Украјини и нада све како ће овај сектор реаговати на непредвидиви пословни амбијент пре ванредних парламентарних избора у Бугарској који су већ на помолу.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: Венета Николова