Од 3. до 8. јуна у Софији се одржава традиционални Пролећни базар књига. Ове године су штандови излагача распоређени на три спрата у Националном дворцу културе. Догађај је предвиђен календаром културних дешавања Општине Софија, а део је програма подршке кандидатури Софије и југозападног региона за Европску престоницу културе 2019. године.
Специјални гост овогодишњег издања Пролећног базара књига је један од најпопуларнијих турских аутора – Ахмед Умит који је том приликом представио своју последњу књигу „Дервишка капија“. Уз присуство Његове екселенције Амбасадора Републике Турске Сулејмана Гокчеа, писац је изразио велико задовољство што су његове књиге познате читалачкој публици у Бугарској и додао да је Софија један од градова светске културе. Ахмед Умит је аутор 24 књиге. Његови трилери су преведени на многе светске језике. Бугарски читаоци су већ имали прилику да се упознају са његовим делима „Дервишка капија“, „Патасана“ и „Истанбул успомене“. Ево шта је рекао турски писац у специјалном интервјуу за слушаоце Радија Бугарска:
„Сваки аутор у својим делима описује културу свог народа, представља особине и традиције своје земље. Али су људске вредности исте за све, без обзира на то да ли ти људи живе у Турској, Бугарској или САД. Дакле, ми морамо да промовишемо културну разноликост не обазирући се на језик, веру, националност и сл. Сви смо ми деца једне мајке. У књизи „Дервишка капија“ читаоцима откривам идеје Џелалудина Руми Мевљане, према коме Бог није на небу, већ је у нама. Рај и пакао нису после смрти, већ их доживљавамо за живота, јер је човек у стању да свој живот претвори у рај или пакао. Дакле, општељудске теме које разрађујем у својим делима главни су разлог да ме разумеју људи из свих делова света.“
И ове године Пролећни базар књига нуди широк спектар аутора, тема и жанрова. Посетиоци ће имати прилике да се упознају са најновијим насловима бугарских и страних аутора, као и са делима класика светске књижевности. За већину ових књига одобрен је и специјални попуст који достиже до 20 одсто.
О Бугарима кажу да су народ који воли да чита. Али да ли је Бугарин у могућности да из свог и онако скромног буџета издвоји средства за куповину књига? Да ли грађани најсиромашније земље чланице ЕУ, упркос немаштини, успевају да сачувају љубав према књизи?
„Немогуће је да једна криза, политичка или економска, не утиче на продају књига – каже издавач Јордан Антонов. - Грађани су забринути шта ће бити сутра. Морамо поменути да су књиге у Бугарској најјефтиније у целој Европи, али због финансијских потешкоћа људи ретко посежу за њима. Али као што гласи једна бугарска изрека: „Сиромашан човек, живи ђаво!“, тако и Бугарин зна да се извуче из сваке ситуације. Тако, рецимо, окупи се екипа од десеторо људи и купи десет књига које „циркулишу“ унутар те групе. Дакле, истина је да је забележен пад продаје књига, али то никако не значи да Бугари све мање читају. Напротив, у време кризе грађани Бугарске све више уживају у читању књига, јер је то један од начина који их спасава да не западну у кризу духа.“
Традиционални Пролећни базар књига је место где се сусрећу писци, издавачи и читаоци. Лепо је што љубитељи читања могу добити аутограме од својих омиљених аутора на промоцијама књига или појединим штандовима.
Организатори овогодишњег Пролећног базара књига у Софији – Удружење „Бугарска књига“, саопштили су да је у склопу активности предвиђених програмом форума и иницијатива „Читање у добротворне сврхе“. Иницијатива је покренута у знак подршке становништву погођеном поплавама у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској. Читање уз учешће познатих домаћих писаца, песника и преводилаца одржаће се 7. јуна у Националном дворцу културе у Софији.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..