Учешће Бугарске на два престижна сајма у Јапану и Кини овог месеца потврдило је раст интереса у тим земљама за бугарска етерична уља, козметику базирану на природној основи, био производе и храну. Одавно на јапанском тржишту одличну прођу има бугарско кисело млеко које се производи у Земљи излазећег сунца, захваљујући стартер култури од бактерије млечне киселине (која садржи лактобацилус булгарикус) коју извозимо у Јапан. Кина је следећа азијска држава која креће са таквом производњом. У порасту је и интересовање за бугарско ружино уље.
На овогодишњем Међународном сајму парфимерије, козметике и Спа индустрије „Свет лепоте“ /Beauty World/ у Токију учествовало је 10 бугарских компанија, које су презентирале природну козметику, линију ружиног, лавандиног и других етеричних уља, сертификоване органске препарате за арома терапију. Постоје добре перспективе за наступ домаће органске козметике на јапанском тржишту које је друго по величини у свету кад су у питању ти производи.
Успешно је било и прво представљање бугарских произвођача хране и напитака на међународном сајму СИАЛ 2014. у Шангају, који обухвата комплетну понуду хране и напитака. Бугарски излагачи су представили богат избор бомбона и џемова, белих и жутих сирева, пинђур салата, јела од меса, органских намирница и алкохолног пића. Ружино уље врхунског квалитета опет је привукло пажњу посетилаца, овога пута као прехрамбена арома у кондиторској индустрији. Десерт „ROO BAR Chia and coconut“ бугарског предузећа Smart Capital добио је сертификат за иновативни производ.
На оба сајма на посебно добар пријем је наишла органска храна. На том пољу Бугарска има велики потенцијал. Азија ће, по свему судећи, постати најперспективније тржиште органске индустрије. За сада су највећи потрошач еколошки чистих производа САД чији је удео на светском тржишту око 36 одсто. Према аналитичарима, на дугорочном плану Азија ће бити нови лидер у куповини био производа. Очекује се да до 2020. удео органске хране на јапанском тржишту достигне 44 одсто, док ће у Кини тај сегмент тржишта износити око 30 одсто.
Превела: Ана Андрејева
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..
Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..