„Спасавајући дело пресветих Ћирила и Методија, Бугарска је заслужила захвалност и поштовање не само словенских народа, него и целог света. И то ће бити тако док човечанство схвата прави смисао речи као што су напредак, култура и човечност". пише познати француски лингвиста и стручњак за бугарски језик проф. Роже Бернар. Већ 12 векова после бесмртног дела пресвете браће,ми и даље препознајемо његов дубоки смисао и славимо „знакове који говоре”, како се заправо преводи глагољица.

Све је почело далеке 863.године, када је византијски император Михајло ІІІ на молбу великоморавског кнеза Растислава послао Ћирила и Методија са мисијом да покрсте западне Словене и организују богослужење у Великој Моравској. Да би испунио задатак  Ћирил је створио нову азбуку — глагољицу, на којој су писани државни и верски документи и књиге  и вршена богослужења. Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера. Против словенских мисионара је почела подмукла борба. Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински. Године 885. папа Стефан V издао је булу којом се богослужење на словенском језику забрањује, а многи ученици и сарадници Солунске браће су заробљени и побијени. Део словенских свештеника, међу којима су најистакнутији Климент и Наум, успео је да побегне и нађе уточиште у Бугарској.

Сваке године на дан 24. маја ове историјске чињенице и догађаји добијају емоционални, патриотски и људски смисао за сваког Бугарина. У огромну уједињујућу снагу словенске писмености уверена је и директорка Националне библиотеке проф. Борјана Христова. 

- Чини ми се да стотине људи који се 24. маја окупљају испред Народне библиотеке да би положили венце и цвеће на споменик пресвете браће Ћирила и Методија, а онда – посетили изложбе које смо приредили, на најбољи начин доказују да је дело Солунске браће пустило дубоке корене у нашу националну свест. До те мере да чак и да нисмо свесни шта су тачно урадили, ипак знамо да је значај њиховог дела непроцењив. Ја сам покушала да кроз векове пропратим како је обележаван дан Солунске браће.

Од друге половине 9. до 13. века, а у неким манастирима и у 14-17. веку, одавали су пошту Ћирилу и Методију на дане њихове смрти. За светог Ћирила то је 14. фебруар (869. год.) па се зато увек љутим када ме питју шта славим - Светог Валентина или Трифуна Зарезоју. А ја увек одговарам: светогЋирила Филозофа. А 6. априла (885. год.) преминуо је свети Методије. У првој четвртини 13. века почело је заједничко обележавање двојице браће, 11. маја (односно 24. маја по Јулијанском календару). У неким старим рукописима испод датума 10. мај налазимо житије светог Методија, а испод 11. маја - похвално слово двојици браће. Сам 11. мај има дубоке корене у нашој историји и књижевности. Тај лепи пролећни дан некада је био званични празник Константинопоља и обележаван је на веома свечан начин, јер се сматрало да је тога дана свети Константин основао своју нову престоницу, нови Рим. У многим рукописима после тога, све до Препорода, налазимо сведочанства о свечаном обележавању дела просветитеља без обзира што није постојала самостална црква. Иначе, званично свечано обележавање обнавља се 1852. године и претвара се у прави свенародни празник. После Ослобођења Бугарске од Турака 24. мај претвара се у један од највећих националних празника. У доба Препорода наши преци су одабрали управо ове свеце да представљају Бугарску и Бугаре пред светом и ми свакако морамо да се поносимо том чињеницом. Нема других фигура које без обзира што су живеле тако давно могу да нас уједине на чудесан начин. Другим речима, њихов култ је осмишљен и има изузетно дугу традицију. Тако да од Ослобођења наовамо, са малим прекидима, то је један од највољенијих бугарских празника.

Проф. Борјана Христова већ 16 годинаје директор највеће институције бугарске просвете и књижевности. Она је кћи познате предавачице и аутора уџбеника бугарског језика и књижевности проф. Розалине Новачкове. Признаје да је од своје пете године читала све што јој се нашло при руци о одређује себекао "професионални читалац". Дубоко верује да библиотека није тек просторија пуна књига него – начин живота. То да посећујеш библиотеке, да учиш, да се усавршаваш, да имаш приступ све новијим информацијама и да постајеш све бољи у ономе чиме се бавиш, све конкурентнији – то је за мене огромна људска тековина. Библиотека је простор који ти у ствари помаже да се суочиш са самим собом и са својим талентима, да их развијаш и умножаваш. Зато је моја највећа жеља да се нађу средства за изградњу другог дела Народне библиотеке која носи име пресвете браће Ћирила и Методија, које је папа Павле Други прогласио за супокровитеље Европе. Зато што је управо то – прекрасно лице Бугарске пред светом.

Најчитанији савремени бугарски писац Георги Господинов тврди да је човек који чита лепши. Не само да је лепши, већ и атрактивнији, живи разноликим животом, зато што се развија у више равни, а осим тога је много комуникативнји, са богатијим вокабуларом, додаје проф. Христова. Што се тиче непроцењивог значаја животног дела пресвете браће, проф. Христова је категорична:

- Морамо бити свесни да је велики подвиг Солунске браће и пре свега Константина Ћирила Филозофа не само и не толико састављање глагољичке азбуке. Тим пре што је она убрзо замењена ћирилицом, коју је крајем 9. века у новој бугарској престоници Преславу створио Климент Охридски. Њихова највећа заслуга је у томе што су исковали један изузетно богат књижевни језик, који може да дочара и најсуптилније филозофске концепције Божије речи. Језик на коме може да се састави једна изузетно богата литература. Зато што нешто после покрштења Бугарске и доласка најближих ученика Ћирила и Методија у нашу земљу овде је настала богата и стилски веома вредна стара бугарска књижевност која се претворила у узор другим средњовековним књижевностима. Тако да је по мени највећи допринос Константина Ћирила Филозофа тај да је заиста био генијалан филолог, рекла је на крају директорка Националне библиотеке "Свети Кирил и Методи" проф. Борјана Христова. 

Превела: Катарина Манолова