Бугарска је мала земља, велика ко распон руке, како каже песник, али је толико богата и лепа! Узмимо за пример планину Родопе. Чак и они који су дуго лутали њеним путељцима, увек се изненађују. Тако се десило и са Гавраилом Гавраиловим и Александром Караџовим. Њих двојица су загрејани путешественици и љубитељи дивље природе и одлучили су да се поделе са људима својим осећањима виђеног и доживљеног за време дугих шетњи тим рајским кутићем. Тако се на домаћем тржишту појавила књига "Родопи – у потрази за коренима". Њихови су есеји илустровани дивним фотографијама и могу се претворити у вредан водич за радознале авантуристе.

Да би упознао ту магнетичну планину, добро је да свратиш од асфалтираних путева и познатих маршрута, да будеш радознао и…стрпљив. Јер се права богатства Родопа крију у удаљенијим селима и махалама, где се осећа дух безвремености, у тешко приступачним, али изузетно сликовитим пределима и пре свега у сусретима са старим планинцима, који чувају мудрост векова. Али да би их срео, треба да обиђеш много планинских стаза. Било би добро такође да се пре тога припремиш, да прочиташ више на нету, да имаш мапе и водиче… У том погледу нова књига о Родопима је Ваш вредан помоћник.

"Та ми је планина блиска срцу и не само, јер имам родопске корене, него и због њене мађије и невероватних људи који ту живе!" – каже Гавраил Гавраилов. Екстремни доживљаји у природи, трагови трачког и римског наслеђа, маршруте до средњовековних тврђава, нове атракције и гостинске куће, али пре свега приче о мало познатим планинским месташцима… Све је то испричано на занимљив начин, тако да се књига чита у једном даху. А да и не говоримо о јединственим сликама наших познатих фотографа. Из водича сазнајемо још да су Родопи рај за гурмане, али и за љубитеље доброг вина. Цитиране су и адресе винских подрумова у јужном делу планине – Огњаново, Виноградец, Устина, Брестовица...

"У књизи ћете наћи и поглавље о вину и хлебу, где причамо не само о винском туризму, него и о симболици вина и хлеба у хришћанској традицији на подручју Родопа - каже Гавраил. - Писали смо и о отварању "кућа хлеба" тамо. То су културна средишта, слична читалиптима, где се људи окупљају и изводе ритуал мешења хлеба, његовог печења и делења са осталима. Таква кућа већ постоји у граду Смољан, а ускоро ће се појавити и у Чепелареу и другде у Родопима. Занимљива тема којој посвећујемо пажњу је и она о овчарству и његовим симболима. Некада је планинским пропланцима одјекивала звоњава бројних клепетуша, али се сада овде узгаја све мање стоке. А традиционални симболи ове планине су каба гајде, месо на ражњу, кисело млеко и клепетуше. Све је то било природан део живота овчара и планинаца. Желео бих да данас ти симболи не буду само туристичка атракција."

Из књиге сазнајемо још каква је етимологија назива чувеног одмаралишта Пампорово и шта на родопском дијалекту означава реч "пампор". Аутори су чак саставили и мали бугарско-родопски речник са речима, изрекама и изразима, који су део свакодневног језика старијих планинаца.

"Када турист покушава да разговара с њима они се тешко разуме - објашњава Гавраил. - А ми желимо да провоцирамо радозналост читалаца, да их натерамо да разговарају са старијим Родопчанима о локалним обичајима, да комуницирају са њима… Јер је веома важно да човек сазнаје разноразне ствари не само серфујући интернетом, већ у директном контакту са становницима малих насеља од којих можемо научити пуно тога."

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Меркур Комерс 97 - Добрич