Светски дан Земље и лепо пролећно време инспирисали су одржавање низа "зелених" празника и иницијатива везаних за очување животне средине.
Крајем априла учесници одржане по трећи пут националне кампање "Очистимо Бугарску за један дан", најзамашнијег волонтерског пројекта код нас, сакупили су преко 16.000 тона ђубрета. Највише отпада сакупљено је у највећим градовима и њиховој околини – скоро 3.000 тона у Софији, 2.246 тона у Старој Загори, 1.563 тонe у Пловдиву, 1.214 тонe у Варни.
Уследила је и све популарнија у нашем главном граду иницијатива "Књиге за смеће", у склопу које су 11. маја становници Софије за свега 4 часа предали укупно 5 тона пластичног отпада и заузврат добили 6.500 књига. Ове године ова кампања ће се одржати и у Бургасу (17. маја) и Варни (18. маја). Она има за циљ да подстакне одвојено скупљање отпада код нас и посвећује пажњу проблемима рециклаже. Годишње у Бугарској се избацује преко 75.000 тона пластичног отпада, а рециклира се свега једна петина њега.
У Софији се већ по традицији у мају приређује и фестивал "Зелени дани" који је посвећен здравом начину живота, еколошком туризму, биопољопривреди и одрживом развоју. Од 10. до 14. маја у једном од централних паркова своје су шаторе разапели произвођачи биолошке хране, представници еколошког туризма, представници организација заштитника природе. Сваки од њих упућује посебну поруку посетиоцима. За "Гринпис – Бугарска" она гласи: "Биопољопривреда ће решити проблем са нестанком пчела". Чланови организације прикупљају и потписе за забрану најштетнијих по пчеле пестицида који се користе у обради земље. За децу су приређене и забавне игрице са пчелињим воском преко којих се она упознају са чаробним светом пчела – чуварa плодности у свету.
WWF – Бугарска је ставила акцент на откривање и очување вековних шума код нас. Документарни филм "Непознате шуме" који је снимљен уз помоћ организације прича о лепоти и изванредном биолошком богатству тог националног блага. Вековне шуме су се формирале током више столећа без интервенције човека, али сада оне чине свега око 4 одсто површина под шумама у Бугарској.
"То су и последње оазе дивље природе, где можемо да посматрамо све етапе развоја природне шуме и дом су и станиште бројних биљних и животињских врста", подвлачи Александар Дунчев, стручњак за шуме WWF-а. Највише радозналих се окупља испред шатора бугарско-швајцарског пројекта "О Балкану и људима", где продају домаће кисело млеко, бели и жути сир, мед и џемове, који су произведени у планинским фармама у западном делу Старе планине. Једна од организација учесница пројекта – Бугарско удружење за заштиту птица, пак је представила четири кратка филма о преради сировина у самој фарми и директним продајама. Директан приступ ситних фармера, којих има највише управо у планинским пределима, потрошачима је нова дугоочекивана и вредна за њих могућност. "На тај начин и ми ћемо конзумирати квалитетнију храну, а планински фармери ће бити у стању да се издржавају, а поред осталог очуваћемо и природу терена у склопу мреже Натура 2000", објашњавају стручњаци из удружења и из Фондације за биопољопривреду "Биоселена". За време "Зелених дана" они пружају фармерима консултације о новој законској уредби која омогућује директне продаје. У склопу те манифестације приређена је и демонстрација ткања чувених чипровских ћилима и бојења пређе природним бојама. Своју вештину у тој области показала су деца из специјализоване школе "Петар Парчевич" у граду Чипровци. Препород тог старог заната део је пројекта стварања више могућности за рад у малим насељима преко приређивања занимљивих туристичких атракција у њима.
Од 18. маја пак фестивалску штафету преузима први зелени GoBio фестивал, који ће се такође одржати у Софији и обећава "одличан доживљај" свим поштоваоцима и следбеницима здравог и природног начина живота. Истакнути стручњаци у области здраве исхране, психологије, традиционалне и алтернативне медицине ће упознати посетиоце са новитетима и занимљивостима из света пуновредног начина живота. На услузи грађанима ће бити и професионални тренери и инструктори јоге, пилатеса, combat extreme-а, dance extreme-а и зумбе. Специјалан акценат биће стављен на демонстрације припреме различитих врста здраве хране и напитака и козметике.
Превод: Александра Ливен
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској –..
Иновативна метода за лечење дијабетичког стопала која користи сопствено ткиво пацијента у комбинацији са вештачком интелигенцијом примењена је у..