На прагу избора за Европски парламент који ће се одржати између 22. и 25. маја 2014. у свих 28 земаља чланица ЕУ, Европа се суочава са низом озбиљних проблема. Како овај политички и грађански простор који се традиционално везује за демократију може решити проблем са појавом, познатом као „демократски дефицит“ који постаје један од најзначајнијих и најизазовнијих проблема у деловању институција Европске уније? Да ли је једино економска криза узрок јачања екстремне деснице? Зашто се европски бирачи и даље не занимају за рад Европског парламента и не гласају? И најважније од свега - каква је његова улога у овим процесима?
Од 1979. г., када су одржани први директни избори за Европски парламент, до данас ова институција је доживела изузетно велику еволуцију, рекао је за Радио Бугарска познати француски политиколог проф. Жак Шевалије који је у Софији представио своју књигу „Постмодерна држава“. Међу најважнијим успесима Европског парламента је улога у обликовању финансијске политике ЕУ и именовању председника Европске комисије, што се може повезати са демократичношћу. Међутим, идеја о Европи остаје у позадини, што ће, према прогнозама многих посматрача, бити уочљиво и на овим европским изборима. Одлучујући утицај не само на глас бирача, већ и на само формирање изборних листа имају клађење и игре на националном нивоу. Ова чињеница, уз непознавање рада Европског парламента, значајно одбија бираче и објашњава њихов традиционално низак одзив, иако је Европски парламент једина, непосредно бирана институција Европске уније. Сличне прогнозе даје и проф. Шевалије:
„Не очекујем значајну промену тренда у односу на претходне изборе. Проценат излазности бирача остаће знатно нижи од оног на националним парламентарним изборима. Можда је један од главних разлога за то чињеница да се Европски парламент ни на који начин не уклапа у традиционалну представу људи уопште о парламенту. Због тога се грађани не интересују за оно што се дешава у Европском парламенту. Други главни разлог недостатка интересовања јесте да је процес доношења одлука у парламенту и даље затворен, доминирају еврократи, лобисти врше огроман притисак.“
„Један од најозбиљнијих проблема савремене европске парламентарне демократије је начин формирања изборних листа у земљама чланицама ЕУ. На пример, у Француској већина изабраних европских посланика није много заинтересована за европску идеју, иако увек постоје изузеци као што је Жозе Бове, један од француских лидера „Зелених“ и познати активиста антиглобалистичког покрета - каже проф. Шевалије. - Ипак, довољно је погледати листе за ове европске изборе и уверити се да неки од до сада најактивнијих европских посланика из Француске више нису чак ни на челним позицијама на изборним листама. Узрок је у томе што је састављање листа подређено логици унутарполитичке равнотеже, интереса различитих праваца и крила конкретне странке.“
Да ли је једино криза разлог забрињавајућег јачања позиција крајње деснице које се запажа у многим земљама чланицама ЕУ?
„Криза је у великој мери допринела томе, јер је довела до политике озбиљних рестрикција - убеђен је проф. Шевалије. - Не само ја, него и многи светски познати економисти, а сада већ и шеф Европске централне банке бранимо став да је та политика била катастрофална грешка. У земљама као што су Грчка, Шпанија и Ирска она је довела једино до смањења унутрашње тражње и продубљивања кризе. Традиционално одсуство интересовања за изборе за Европски парламент повећано је и због наметања серије мера од стране Европске комисије које грађани не желе да прихвате и сматрају штетним. Све то објашњава и успон екстремне деснице у целој Европи, и многих покрета који припадају крајњој левици, као што је случај са Француском.“
Према проф. Шевалијеу, Бугарска је у великој мери поштеђена сличних процеса, јер су они карактеристични пре свега за земље које су прихватиле евро. Ова политика је, по мишљењу многих радикалних политичара, довела до катастрофалних последица. Они сматрају да је треба реформисати - да се евро задржи као јединствена валута и да се уједно врате и паралелено користе националне валуте. Нажалост, улога европских грађана у свим овим процесима је занемарљива. Они су свесни те чињенице која ничим не доприноси повећању излазности на изборе.
Превела: Марина Бекријева
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом покушају, ниједан од кандидата није добио довољну подршку, а најближи је био најстарији посланик, Силви..
Лидер покрета „ДПС – Нови почетак“ Дељан Пеевски изјавио је да је спреман да преузме премијерску функцију ако његова странка добије поверење грађана. „Када будемо прва странка, ја ћу формирати владу“, поручио је Пеевски у изјави новинарима у кулоарима..
Председник странке ГЕРБ, Бојко Борисов, изјавио је да формула за успостављање стабилне редовне владе подразумева подршку странака ГЕРБ-СДС, „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ), „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ (ИТН)...
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..