Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бугарска искористила преко 6.850 милијарди евра из европских фондова

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

У оквиру програмског периода Европске уније од пријема Бугарске у чланство 2007. до априла ове године, Брисел је реално нам платио преко 6 милијарди 850 милиона евра у облику субвенција од укупно издвојених за земљу 9 милијарди 370 милиона евра. Да ли је то много или мало? Рецимо прво да за своје чланство у Клубу богатих, како често зову Унију, свака држава плаћа нешто попут чланарине. Годишња рата Бугарске износи око 400 милиона евра, илити 2 милијарде 400 милиона за шест година чланства, тј. испада да смо ми нето корисник 4 милијарде 450 милиона евра.

После приступања ЕУ из два основна фонда – кохезионог и структуралног, Бугарској су додељена средства у укупном износу од 6 милијарди 674 милиона евра из седам различитих оперативних програма. Сваки од њих био је намењен потпомагању развоја одређене социјалне или економске сфере, којој је потребно реформисање и приближавање нивоу осталих чланица. Например, из оперативног програма за саобраћај за Бугарску су предвиђене субвенције у износу од 1 милијарде 624 милиона евра, из програма за конкурентност – скоро 1 милијарда евра и сл. Осим тих програма, Бугарска је могла искористити финансирање и из програма за развој руралних региона и оперативног програма за развој рибарства у укупној вредности од 2 милијарде 700 милиона евра. Од њих смо од 1. јануара 2007 г. до сада искористили нешто изнад 2 милијарде евра.

Из референце коју је обезбедила Влада постаје јасно да је до овог тренутка, у оквиру већ завршеног програмског периода Бугарска реално искористила око 6 милијарди 850 милиона евра, тј. 73 одсто свих предвиђених за њу европских средстава. То значи да су током тих 6 година бугарске власти радиле добро, иако нису увек успевале да представе Европској комисији у довољној мери убедљиве пројекте за финансирање. Пажљива анализа сведочи да је из програма за саобраћај неискоришћено око 500 милиона евра, за животну средину – око половина предвиђених средства итд. Очигледно до тога је дошло због недостатка искуства и управног капацитета надлежних домаћих установа.

Међутим, охрабрује чињеница да смо током година стекли вештину што је и Брисел оценио, те је у последњих неколико месеци дошло до значајног убрзања и побољшања искоришћавања европских средстава. Забележен је озбиљан раст сертификације трошкова пред Европском комисијом. 31. марта 2013. г. сертификовано је 34,5 одсто њих, а само годину дана касније тај је проценат достигао 53,6. Напредак је признала и Европска комисија, која је поред осталог подсетила да имамо још три године за искоришћавање средстава.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Држава планира да регулише цене 22 основне намирнице

Нови предлог закона о пољопривредно-прехрамбеном ланцу, представљен данас у Министарству пољопривреде и хране, предвиђа увођење правила о маржама у продавницама и контролу цена 22 основна прехрамбена производа. "Наша дужност као Владе је да..

објављено 17.3.25. 17.04

Годишња инфлација у фебруару 4%

Према подацима Националног завода за статистику, месечна инфлација у фебруару у односу на јануар износила је 0,6%, док је годишња инфлација, мерена у фебруару 2025. у односу на фебруар 2024, достигла 4%. Инфлација од почетка године (фебруар..

објављено 17.3.25. 13.36

Предлог закона предвиђа таван на марже на прехрамбене производе

Предлог закона који има за циљ да уреди односе у целокупној производној вериги од произвођача хране до потрошача, припремљен је, а један од најважнијих предлога јесте увођење ограничења на марже које ће бити дозвољене и произвођачима и трговцима,..

објављено 12.3.25. 18.06