Бугари су штедљив народ, стало им је да имају неки уштеђени новац који би им помогао у случају потребе. Али Бугари такође воле сигурна и профитабилна улагања. За обичне грађане чије су финансијске могућности једнаке просечним за земљу, најбоље решење је банковни депозит. Он је сигуран и загарантован – постоји специјалан Фонд за гарантовање депозита, а доскора су и камате биле повољне упркос уведеном порезу на камате депозита. Због кризе Бугари су постали још штедљивији, јер су били забринути за своје сутра, осећали су се несигурним и све мање су трошили новац на непотребне ствари.
Чини се да криза више није толико застрашујућа, али грађани и даље штеде, а у последње време штедња у банкама достигла је импозантни износ од преко 19 милијарди евра, што је за 11 одстовише у односу на пре годину дана. И све то, имајући у виду да, према статистичким подацима, већина Бугара жели да има уштеђени новац, али тек 33 одстоњих може то себи приуштити. У питању је просечна штедња у износу већем од скромних 200 евра по особи. Када свему томе додамо и финансијска средства фирми, штедња у банкама достиже рекордних за нашу државу 29 милијарди евра. Можда ту треба навести да је БДП земље исте 2013. године износио приближно 40 милијарди евра, тј. штедња у Бугарској премашује 72 одстогодишњег БДП-аземље.
Занимљиво је шта банке раде са овим новцем. Изгледа да их не држе у трезорима, јер поред свега осталог то им не би донело никакве приходе. Ако је судити по износу додељених кредита од стране финансијских институција, скоро сва штедња грађана и фирми искоришћена је за кредитирање бизниса и домаћинстава, при чему износ одобрених кредита достиже 27 милијарди евра, а укупан износ штедње је 29 милијарди евра. Вероватно је и то један од разлога доброг стања банака у Бугарској – оне не држе "замрзнут новац", већ улажу у циљу профита.
Да ли ће се овај тренд раста депозита задржати и у будуће питање је без сасвим сигурног одговора, имајући у виду последња кретања каматних стопа. Док је прошле године просечна камата на депозите износила 3,76 одсто, од почетка ове године запажа се трајна тенденција смањења камата и тренутно у просеку она износи 3 одсто. То значи да депозити постају мање атрактивни за становништво, а банкама, које очито немају велики апетит за новим и свежим ресурсом, јер су довољно ликвидне, они дођу јефтиније. Стручњаци сматрају да ће се код једног осетнијег раста економије поново јавити апетит за кредитирањем и банке ће морати да нове финансијске ресурсе привуку актрактивнијим каматама.
Превод: Албена Џерманова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..