По традицији пролеће долази у музеј „Земља и људи“ са низом празника, који се одвијају под мотом „Дани минерала“. Тада музејске сале привлаче сакупљаче и познаваоце минерала изблиза и далека. То су специјални дани за музејске раднике. Припрема за њих захтева више напора и времена, а награда је признање и присуство музеја на светским листама минералних изложби. Најновија колекција камења недавно је доспела из Северне Бугарске. Геолози сматрају да она потиче са прастарог морског дна.
Музејски радници данима описују и ређају поклоне земљиних недара. А у свом слободном времену… читају поезију. Тако да лирика улази у музеј као посебна поставка која је насловљена „Поезија камена“. Она представља драго камење које се више пута спомиње у класичним делима бугарских и светских аутора. Из изложбе постаје јасно колико стара је веза између неживе природе и најскровитијих осећања људске душе у којима песници траже инспирацију. Из нове „драгоцене“ поставке сазнајемо такође да су велики бугарски песници Јаворов, Смирненски, Гео Милев, Јелисавета Багрјана вешто користили у свом стваралаштву метафоре повезане са драгим камењем. О својим омиљеним минералима стихове су ређали и Пушкин, Бајрон и Хајне. Уосталом, није свима познато да је руски песник био велики поштовалац камења и веровао је да ће му оно донети срећу, као амајлија. Имао је два прстена са смарагдом и карнеолом, са којима је насликан на чувеном портрету мало пре његове трагичне смрти. Али каква је била даља судбина тих накита, сазнаћете само ако посетите изложбу „Поезија камена“, која је отворена до краја маја.
„На изложби можете видети преко 70 дела класичара, почев од персијског песника и филозофа Омара Хајама, па све до пре времена преминуле младе бугарске песникиње Петје Дубарове - каже Живка Јанакијева, главни кустос музеја „Земља и људи“. - У поезији се користе метафоре, везане за ограничени број минерала, њих 12-13. Али да узмемо например кинеску и јапанску културу. Тамо се обично спомињу два камена. У култури Кине то је нефрит /жад/, а у Јапану – јаспис. Међутим, један камен може да у себи садржи невероватну симболику важну за културу та два народа. Све се то види на нашој изложби. У основи јапанске културе су симболи царске власти и моћи. Евгени Оланов, преводилац са старокинеског, нам је помогао на састављању поставке својим преводима поезије отпре 1.000 година. Међу занимљивим делима је и песма „Седам ватри“ руске песникиње сатиричарке Надежде Тефи. Она пише о седам драгих каменова – рубину, топазу, аметисту, дијаманту, александриту, смарагду и сафиру. Она је осетила специфику сваког од њих и створила је јединствену и префину песничку огрлицу. Званична презентација изложбе ће бити у Ноћи музеја 12. маја, када ће се одржати и песничко вече, где ће аутори сами рецитовати своје драгуљасте стихове. Само сада поставка представља и омиљени камен Бугарке – карнеол. Иако у прошлости она није често носила накит са драгим камењем. Али ми смо спровели једно мало песничко истраживање те смо сазнали који су минерали најчешће коришћени као метафоре и упоређења. Показало се да је најбугарскији камен кремен. Брилијанти се користе када се говори о лепоти, бисер често помињу песници из доба симболизма, као знак чистоте. Али је кремен онај који се користи када се описује Стара планина или снага и храброст јунака. Радећи на тој изложби сам наишла и на једну песму прве бугарске песникиње Екатерине Ненчове која у својој љубавној лирици упоређује своје усне са рубинима.“
Превод: Александра Ливен
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..
Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..
У ивајловградском селу Хухла 26. пут заредом одржава се културни фестивал „Мистерије Хухле-2024“. До 23. септембра три етничке групе – Бугари, Грци и Турци окупљају се на тргу у Ивајловграду под мотом „Људскост без граница“. Инспиратор и организатор..