Све топлија и дужа летња сезона угрожава зимску туристичку сезону, показују подаци анализе утицаја и пројекције климатских промена код нас, објављене на службеном сајту бугарског Министарства заштите животне средине. Очекивани скок температура и све мањи број кишних дана током лета, пролећа и јесени продужиће летњу сезону. Паралелно с тим, у плану је изградња новог зимског одмаралишта на планини Рила, а локалне власти у зимском центру Банско траже проширење већ постојеће ски зоне изнад града. Амбиције чија реализација није усклађена са климатским променама.
„Ски центри и све делатности које су повезане са зимским туризмом биће највише погођени климатским променама што ће свакако негативно утицати на људе запослене у сектору туризма“, стоји у анализи. Снега ће бити све мање због снежних падавина на самом измаку зиме и наглог топљења снежног покривача. То ће бити тежак ударац за ски одмаралишта, поготову за оне у нижим планинским појасевима. Метеоролози прогнозирају да ће већ након 2020. године почети периоди без снега који ће трајати 2, 4, 5 или чак 6 година. Слична је била и ова зима. У једном од домаћих зимских центара, Чепелару, зимска туристичка сезона је завршена „у минусу“, пошто су трошкови производње вештачког снега прогутали профит. Недостатак снега довео је до одлива туриста због чега су цене ски-карата биле значајно смањене.
„Трошкове за набавку топова за вештачки снег и друге опреме нећемо моћи да надокнадимо приходима од туризма. Сама чињеница да смо приморани да користимо системе за вештачко оснежавање довољна је да одврати део туриста“, пише још у анализи. Као пример се наводе прогнозе развоја зимског туризма у Швајцарској, према којима ће се до 2050. трошкови у зимском туризму ове земље повећати до 1,6 милијарди долара на годишњем нивоу.
Последице на летњу туристичку сезону код нас биће позитивне. Очекује се раст броја туриста у летовалиштима на мору у пролеће, а касније и током јесени. С друге стране, велике врућине у шпицу сезоне, у јулу и августу, довешће до смањења броја туриста из северне и западне Европе.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..