Сликарка Тања Иванова из Нове Загоре посветила се једном несвакидашњем занимању. Она тка гоблене и паное користећи вунену пређу, а поред тога слика на свили и другим тканинама. Јесте, добро сте чули, она тка гоблене које се обично везу. Шарено цвеће, иконе и други мотиви и елементи радосно сијају на Тањиним радовима. Млада дама не воли пуно причати, али зато њена дела могу да вам испричају све што је прећутао њихов аутор.

"На разбоју се појављује све што је претходно натерало срце да затрепти - каже Тања Иванова. - Када останем насамо са разбојем и разнобојном пређом, ја као да прелазим у неки други свет. Свет у коме не знају за мржњу и бол, нити за људску завист, нико вам не намеће осећај кривице, нити наводи изговоре за неуспех. Ово је свет мојих снова, свет обојене љубави и вољених боја. Свет који је настао у нежном додиру маште и реалности. Свет који може стати у један длан и који се распрскава у ситне капи љубави, свет у који су и остали добродошли, јер су лепе ствари заиста лепе када су подељене."

34-годишња сликарка је 1997. године завршила Уметничку школу у граду Сливен. Отада је учествовала на 11 самосталних и колективних изложби организованих широм земље. Њене ткане гоблене имали су прилике да виде и многи наши сународници у иностранству. Недавно је Тања у граду Батаку приредила самосталну изложбу сликане свиле украшене старим бугарским везом. У ствари, као што је и сама Тања Иванова рекла, постоји годишње доба када се ткају гоблени и доба када ти рука чешће посеже за кичицом. Гоблене израђује на вертикалном разбоју који се углавном користи за израду ћилима, а за ручно је ткање.

"За разбојем седим углавном током зимских месеци, јер је лето вруће, а пређа се влажи од знојавих руку - каже Тања. – Дакле, сезона ткања је зима. Рад на разбоју отежава и влажно време, а овде, у Новој Загори, време је често влажно и магловито. Када је влажно, пошто је основа за ткање памучна, она се опушта. Са доласком пролећа и топлијег времена чешће сликам на свили и тако настају моје сликане мараме и ешарпе које се лакше и брже осуше због врућине."

Има дана када ме ткање неодољиво привлачи, док има и таквих дана када ме надахнуће напусти, наставља Тања Иванова и додаје да радије тка ноћу, јер тада ликови као да изничу лакше.

"Понекад морам да израдим икону пратећи гоблен шему. И без обзира на то што је свакако лакше радити по шеми, мени је увек драже да направим нешто своје, дакле, да то буде мој пројекат или тема. Волим да користим различите материјале. Лепо је када се све измеша – имамо, рецимо, танку и дебљу пређу, као и блиставу вишебојну пређу, на тај начин се ствара рељеф. На почетку сам сама фарбала пређе, али се у стану тешко изводе сличне подухвате, стога сам се определила за фарбану пређу."

По наруџби Бугарке која живи у иностранству недавно је Тања израдила икону Светог Јоана Рилског чудотворца, свеца покровитеља бугарског народа. "Израда ове иконе била је веома тешка, ткала сам је више од три месеца. Морала сам да припазим на пређу, односно на њену дебљину и боју. Напослетку израђујем паное различитог рељефа, а као додатке користим разноразне декоративне елементе", каже Тања Иванова. Што се сликаних марама и ешарпи тиче, у последње време најчешће слика на шифону. "Свила се обично носи уз свечану гардеробу, а ја бих волела да се моје мараме и ешарпе носе и као део свакодневне одеће", каже она. 2013. године Тањи Ивановој је уручена награда Удружења за развој уметности и заната "Чувар традиција".

Превела: Ајтјан Делихјусеинова