У Немачкој има око 8.000 бугарских студената и то је једна од најбројнијих група страних студената у Савезној републици. Интересовање за немачке високе школе увек је било велико. Већ на почетку 20. века бугарска елита и то нарочито у области инжењерских наука, дипломирала је у Немачкој. Ова се тенденција наставља и данас, што је и један од узрока да немачка амбасада у Софији по други пут организује берзу образовања. Прошле недеље представници преко 40 обданишта, школа и универзитета из Бугарске и Немачке су консултирали и информисали све који желе да уче немачки језик или да студирају у Немачкој.
У дворишту немачке амбасаде у Софији од самог јутра око уредно сређених штандова немачких универзитета окупило се много младих људи. Разматрали су лифлете и летке, постављали конкретна питања о различитим студијским програмима и условима за пријем на универзитете. Већина њих говори течно немачки.
Силвија Дановска је на збирном штанду Баварске. Тражи понуде за мастер студије. Она је већ магистар међународних економских односа, али жели да настави своју обуку у Немачкој: „Желела бих да видим нешто различитије и занимљивије. Ја сам у Бугарској завршила основне и мастер академске студије, а сада желим да завршим и мастер студије у Немачкој, јер сматрам да тамо нуде квалитетно образовање.“
Димитар Иванов који је ученик последњег разреда гимназије припрема се за студије у Немачкој од свог првог дана у гимназији са наставом на немачком језику. Одлично зна чиме жели да се бави – авио-инжењерством, тако да је дошао из свог родног Плевена специјално да се упозна са понудама Техничког универзитета у Минхену.
„Ова се струка учи тамо после основних академских студија, као мастер студије -каже он. - Мени се допадају услови Техничког универзитета. Ја сада завршавам средње образовање и ускоро ћу положити језички испит из немачког и припремам се за студије у Немачкој.“
Берза образовања у немачкој амбасади је одлична шанса за Силвију и Димитра.
Матијас Денер, шеф одељења за културу у амбасади радује се да је берза изазвала велико интересовање младих Бугара. „За нас је традиционално велики број бугарских студената у Немачкој симбол интензивне културне размене две земље“, објашњава Денер. А чињеницу да сличне иницијативе, каква је ова берза образовања, подстичу одлив мозгова из Бугарске, он коментарише овако:
„То је веома компликована тема и тренутно је предмет много дискусија у Немачкој. Али вреди је разматрати и у контексту Европске уније. За будућност Заједнице је важно да се ми познајемо и да стичемо професионално и животно искуство не само у својој домовини, него и у осталим земљама чланицама Уније. Свако ко студира у Немачкој је господар своје будућности. Сам одлучује да ли да остане у иностранству или да се врати кући, да ли да стекне почетно професионално искуство у Немачкој те да се онда врати да га примењује у Бугарској. Наша запажања показују да се после окончања студија већи део Бугара враћа у Бугарску и има успешну каријеру овде. Сматрам да се Европска унија развија динамично и да ће се размена кадрова постепено уравнотежити.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије уступила Амбасада Немачке у Бугарској
Свечаности поводом обележавања Дана независности у Великом Трнову започеле су у цркви Светих 40 мученика, где је 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд Први прочитао манифест. „Знамо да стиском руке можемо постићи много више него гурањем лактовима..
Бугарска је први пут имала свог представника на Светском првенству у припреми паеље у Валенсији – World Paella Day. Николај Тодоров-Ник је заједно са Ростиславом Неновим оставио ниезбрисив траг у историји овог такмичења, представивши свој оригинални..
Велико Трново је центар прослава поводом 116. годишњице проглашења независности Бугарске, која је објављена 22. септембра 1908. године манифестом кнеза Фердинанда Првог у цркви Светих 40 мученика, а затим проглашена и у тврђави Царевец. Свечаности у..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...