На програму Националног оперског и балетског позоришта у Софији за април су две премијере углавном намењене дечјој публици. То је резултат појачаног интересовања последњих година за представе ове врсте и жеље екипе позоришта да се приближи млађој публици.

Један од три дечја мјузикла композитора Александра Владигерова је „Вук и седам јарића“. Инспирисан истоименом бајком браће Грим, он привлачи публику у великој дворани Националног оперског и балетског позоришта. Нова представа изненађује неочекиваним финалом. Юлија Крстева, редитељ и аутор либрета каже да сиже представе прати сиже бајке и у центру пажње је борба између доброг и зла: „Међутим, у нашем мјузиклу не убијамо вука, већ га шаљемо у зоолошки врт. На тај начин неутралишемо зло, јер у животу међу људима мора да постоји хармонија и разумевање. Оркестрација је на бази класичног џеза чиме се приближавамо свету савремене деце. Томе доприносе и мултимедијални ефекти и расвета.“

Сценограф представе Павлина Ојстерхус додаје: „Имали смо доста времена да развијемо идеју и концепцију, али време за извођење било је кратко. Мислим да смо се снашли са естетиком бајке и све је добро испало. Декор је на три нивоа. На првом су јарићи који чекају да се њихова мајка врати са куповине, али уместо ње долази лоши вук - други ниво декора. Трећи ниво обухвата бајке и велику магију. Тамо су и мултимедијални ефекти. Још за време проба уочили смо да се мјузикл допада деци. Мислим да ће публика бити задовољна и очарана представом.“

Друга премијера Националног оперског и балетског позоришта је „Лоше чувана девојка“. Ово је један од најстаријих балета достиглих до наших дана. Први пут је изведен 1789. г. у Бордоу. Музику је написао Луј Херолд, а либрето је током година доживео више промена. Нову обраду дела, која је стекла велику популарност, направио је немачки композитор и диригент Петер Лудвиг Хертел. Кореограф и редитељ бугарске представе је Риолина Топалова:

„Радња се одвија у једном бајном сеоцету. Балет је комичан. Ово је једна шаљива прича у чијем је фокусу размимоилажење између представа родитеља о сопственој деци и стварности, што посебно долази до изражаја када је реч о избору вољеног човека. Похлепна Марцелина жели да добро уда своју ћерку Лизу, али се њој допада сиромашни Колен. На крају љубав побеђује, сви прихватају избор главне јунакиње Лизе.“

Класична оперета „Бечка крв“ обрадовала је публику која воли дела Јохана Штрауса Млађег. Сада она има прилику да на сцени Националног музичког позоришта види његова четири најомиљенија дела - „Слепи миш“, „Барон-циганин“, „Једна ноћ у Венецији“ и "Бечка крв".  Редитељ премијерне представе „Бечке крви“ је проф. Румен Нејков:

„Потрудио сам се да понудим сценску верзију која је у духу овог дела. То је последња оперета Јохана Штрауса Млађег чија је премијера одржана неколико месеци после његове смрти 1889. године. Оперета је настала као компилација најлепше музике коју је композитор створио. Ово је моја 78. по реду поставка. Покушали смо да направимо динамичан спектакл.”

Главну улогу немачког грофа у оперети „Бечка крв“ игра Марчо Апостолов:

„Ова улога није тешка за извођење. Јунак је љубавник из провинције који се нашао у аристократском бечком друштву. Он је типичан Дон Хуан, изузетно шармантан, који вара своју супругу и две љубавнице. Ожењен је бечком лепотицом, ужива у свом флертовању и авантурама, али најзад упада у своје лажи. Наша трупа је радо прихватила вокални изазов. За нас је комплимент да радимо са диригентом Најденом Тодоровим и редитељем Руменом Нејковим који је наш професор са Академије. Одличан рад је обавила и сликар-костимограф Цветанка Стојнова која је креирала удобне и прелепе костиме. Моје колеге су најпријатније друштво које могу себи пожелети.“

„Бечка крв“ је претпоследња премијерна представа Националног музичког позоришта у сезони 2013/2014. г.

Превеле: Албена Џерманова, Марина Бекријева