Сваке године крајем Великог поста хришћански свет с трепетом очекује вест о победи светлости над силама мрака - Васкрсењу Христовом. Припрема за овај Празник над празницима почиње још од Лазарове суботе, када је Христос васкрсао свог пријатеља Лазара. Зато се тога дана на свечаним литургијама Спаситељ слави као „Васкрсење и Живот“. Сазнавши какво се чудо догодило, синови Израиљеви су у Јерусалиму Исуса дочекали као Месију. Сви су пред Њим бацали цвеће и палмине гранчице узвикујући „Осана сину Давидовом!“ На жалост гомила није у Њему видела „светлост света“ која је попримила људски облик „да ниједан“ који верује у спасење душе „не остане у тами“, већ само политичког вођу.
Иста та светина је само неколико дана касније урлала: „Распни га!“ … и пљувала Га и добацивала погрдне речи. Упркос Његовој кроткости и понизности, упркос огромној љубави према човеку, разапели су Га на крст као најстрашнијег злочинца, између двојице разбојника. Чак и тада, у највећим мукама, Христос није клео, он је молио Оца свог небеског за грешнике: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде!“.
Због страшних мучења која је Господ Спаситељ доживео помрачило се сунце, затресла се земља, али људи опет у Њему нису видели Сина Божјег. Само га је разбојник разапет поред Њега препознао и рекао: „Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје!“. Само је он схватио да се сва природа, Божја творевина, побунила против неправде и злочина. И обистиниле се Исусове речи: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са Мном у Рају“. Велика и спасилачка суштина Христовог учења јесте Свепраштање – „Син човечји дође да изнађе и спасе изгубљено“. Управо у томе је и смисао Христовог страдања на крсту - спирање греха са целог људског рода. На тај дан црква позива све вернике да се сете да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама, да не дозволе да постану неосетљиви на страдање ближњега и на његову невољу, јер свака бол делић је крсних страдања Христа. На Велики петак, који се сматра најтужнијим даном хришћанства, Црква прописује најстрожи пост, односно потпуно уздржавање од хране. Постећи, православни верни народ се непрекидно подсећа Христових страдања, која је Он благоизволео примити на Себе, за спасење човечанства.
На Велики петак ујутро, пре службе, у средини цркве на високи сто који представља гроб Христов полаже се плаштаница. На њу се стављају Јеванђеље, Крст и бело цвеће. После службе верници са дубоким поштовањем прилазе плаштаници и целивају је, а затим целивају Јеванђеље и Крст, полажу цвеће и провлаче се испод стола. Након тога клањају се Крсту и иконама Пресвете Богородице и св. Јована Богослова, целивају их и излазе из храма. Многи овај ритуал обављају за здравље, успех и протеривање зла. Међутим, прави верници на тај начин показују поштовање према Исусу који се жртвовао да спаси човечанство. За време тог ритуала, након поклоњења свештеник даје свакоме здравац, као благослов и духовну подршку. Цвеће је симбол наде у Васкрсење.
Превод: Албена Џерманова
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..