Према последњим подацима Бугарске народне банке о финансијском стању комерцијалних банака у земљи, у фебруару ове године банке у Бугарској су увећале свој профит за скоро 60 одсто у односу на исти месец прошле године који је достигао скоро 40 милиона евра.
То можда и није бог зна каква сума, ако се мери међународним стандардима, али нимало није за потцењивање у условима свеприсутне финансијске и економске кризе у Европи. Јер криза означава пад профита, а код бугарских банака ситуација је потпуно обрнута – профити расту и у прва два месеца ове године били су за 35 одсто већи на годишњој бази него 2013. Поређења ради профити банака за читаву 2013. годину износили су 300 милиона евра, што је било за 9 милиона више него претходне. Уколико се овај тренд настави, позитивни финансијски резултат банака у 2014. достићи ће скоро 500 милиона евра, што је двоструко бољи резултат него годину дана раније. И до сада се знало да су банке у Бугарској много стабилније него бројне и знатно веће финансијске институције у Европи и свету, али садашњи резултати су заиста импресивни.
Чега је све то резултат?
Као прво, банке чине огромне напоре да смање своје трошкове, укључујући каматне. Као друго, многе банке усуђују се на све смелије потезе и не плаше се да отписују све више ненаплативих кредита. Друга се пак проблематична потраживања пребацују агенцијама за наплату потраживања које преузимају одговорност да сакупе дугове. Све то позитивно утиче на годишње билансе финансијских институција. С друге стране, не запажа се неки значајнији раст прихода банака од провизија, такси и кредитних камата, тако да то не није пресудно за профит банака. Експерти и посматрачи сматрају да тренутно долази до својеврсног финансијско-рачуноводственог реструктурирања банкарског сектора, што ће очигледно бити привремена појава. Зато што данашњи респектабилни профити банака уопште нису одраз динамике и раста реалне привреде него су пре резултат интерне прерасподеле актива и пасива. Наредних неколико месеци ће показати дали је тај профит само привремен и донекле – само на папиру, или финансијске институције стварно крећу у експанзију која ће неминовно утицати и на домаћу економију. За сада су прогнозе прилично опрезне.
Превела: Катарина Манолова
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је..