Бугарска економија на једном је од последњих места у ЕУ по ефикасности и одрживом развоју, а Бугари су по продуктивности рада и даље на дну европске лествице. Док је продуктивност једног Европљанина у 2012. години била 32,2 евра на сат, те исте године продуктивност једног бугарског радника била је 7 пута мања – 4,8 евра на сат, показују подаци Европске статистичке службе. Осим тога Бугарска извози у остале европске земље већином сировине, и много мање робе са високом додатом вредношћу као што су рецимо машине, што је доказ да бугарска економија бар за сада не успева да оптимизује не само коришћење људског рада, већ и ресурса које производи. Управо из тог разлога у 2011. години просечна ефикасност коришћења ресурса у ЕУ била је 8 пута већа него ова у Бугарској.
Све ове чињенице речито говоре да је бугарској привреди потребна значајна модернизација, што значи: увођење нових технологија и опреме, или другим речима – иновације. Нема никакве сумње да свако предузеће у земљи жели да производи модерну и конкурентну робу која ће се лакше пласирати на домаћем и међународном тржишту. Проблем је у томе да су за модернизацију производних, трговинских и управљачких система потребна финансијска средства која су због тешке кризе снажно ограничена, а у неким случајевима уопште их нема. И управо овде у први план долази улога државе.
Нико не жели, а и не очекује од државе да да новац бизнису за набавку нових машина и опреме, али сви очекују да створи погодне политичке, економске, фискалне и законске услове да би тај бизнис лакше и јефтиније инвестирао у иновације и модернизацију.
Веома индикативне у том погледу су речи потпредседнице Владе Данијеле Бобеве која је задужена за економску политику, да Влада спроводи активну политику у погледу иновација. "Први пут смо у буџету издвојили 20 милиона лева за иновације. Али ја сам убеђена да ће управо приватни сектор створити економију, засновану на иновацијама", подвлачи гђа Бобева. Она сматра да је важно да наука и пракса говоре истим језиком, како бисмо припремили кадрове за домаћу економију. Осим тога у последње време све актуелнија постаје тема о реиндустријализацији. И у том погледу Влада покушава да игра активну улогу и припрема одговарајући програм. Постало је јасно да ће се акценат у њему ставити на увођење иновација у предузећа као средство генерисања већег економског раста. "Желимо да подржимо она друштва која рачунају на иновације, "паметне" технологије и производње, која могу да буду конкурентна", коментарише министар економије Драгомир Стојнев. Циљ је да се од нето извозника сировина, Бугарска претвори у економију, која извози прерађене производе, да би рачунала на већу одрживост и да би се попела са не баш престижног 43. места на листи "Глобалног индекса иновативности". Исто као и у многим другим областима, и у том погледу Бугарска ће рачунати на ЕУ и на припремани нови Оперативни програм иновација и конкурентности у периоду 2014-2020. г.
Превеле: Катарина Манолова, Александра Ливен
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..