У једној од најпрестижнијих дворана Радио Ватикана у Риму промовисана је књига др Кирила Карталова "Монсињор Ронкали и његова апостолска мисија у Бугарској". Аутор је дописник Папског комитета за историјске науке, а то је част која се указује малом броју људи у свету. Књига која је издата на италијанском језику обогаћена је листом документарних извора који до сада нису издавани, а чувани су у тајним архивима Ватикана.

У интервјуу Радију Бугарска др Кирил Карталов подсећа ко је монсињор Анђело Ђузепе Ронкали:

"Монсињор Ронкали је у Бугарску стигао 25. априла 1925. године као апостолски визитатор и то је почетак његове дипломатске каријере. У нашој земљи провео је 10 година, након чега је отишао у Истанбул где је остао такође 10 година. Неколико година боравио је у Паризу, постао је патријарх Венеције, а од 1958. године под именом Јован XXIII био је папа Римокатоличке цркве. Због његове личне хуманости, апостолског рада и директног контакта са људима називали су га "добрим папом". Зрачио је добротом и благошћу и није случајно то што је као папа 1962. године сазвао Други ватикански сабор на коме је наговестио крупне реформе унутар католичке цркве.

"Називају га и "бугарским папом", не само због велике љубави према нашој земљи, већ првенствено због тога што је његов боравак у Бугарској умногоме допринео развоју његове дипломатске каријере. За време великог земљотреса у граду Чирпану 1928. године монсињор Ронкали је одиграо велику улогу.

"Створио је тзв. "папине кухиње за сиромашне - каже др Карталов. –Бринуо је о људима у невољи, обезбеђивао им храну и то не само тада. Он је увек помагао свима којима је помоћ потребна – католицима, али и православнима. У многим извештајима из његове званичне дипломатске кореспонденције са Римом наишао сам на позиве упућене тадашњем папи Пију XI да помогне смањењу износа репарација које је Бугарска имала обавезу да плаћа после Првог светског рата."

Монсињор Ронкали се активно залагао за одступање од црквених догми на свадби италијанске принцезе католичке вероисповести Ђоване од Савоје и православног бугарског цара Бориса III. Шатл дипломатија је уродила плодом и 25. октобра 1930. године Борис и Ђована су се венчали у цркви у Асизи. Др Кирил Карталов је наишао на један документ који доказује негативни однос Свете столице према последњем бугарском цару.

"Борис III и Ђована су потписали писмо папи Пију XI у којем обећавају да ће њихова свадба бити католичка и да ће њихова деца, независно од пола, бити крштена у католичкој вери - прича др Карталов. – Није било тако. Борис III је бранио своје државне интересе и властито достојанство пред поглаваром Римокатоличке цркве. Нису смели да венчање понове у храму Александра Невског у Софији. И крштење Марије-Луизе се није остварило према обећању. Тако је било и са крштењем Симеона, али је у то време Ронкали већ био у Истанбулу. Он је више пута молио да се договори поштују. Имао је више личних разговора са царском породицом и са великим разочарањем је изјавио да ће то бити против интереса Бугарске."

Као папа Јован XXIII Ронкали је одиграо велику улогу у сређивању Кубанске ракетне кризе од 1962. године, тако што је помогао остварењу дијалога између америчког председника Кенедија и тадашњег лидера Совјетског савеза Хрушчова. Тим поводом додељена му је међународна награда "Балзан". Затим је објављен један од најважнијих докумената савремене католичке цркве - енциклика Pacem in Terris ("Мир на земљи") папе Јована XXIII која и данас има велики значај. "Слободно могу рећи да је за овај документ, онакав какав јесте, заслужан његов 10-годишњи боравак у Бугарској", убеђен је др Карталов.

Као још један доказ велике љубави монсињора Ронкалија према Бугарској др Карталов је цитирао део његове последње проповеди код нас 31. децембра 1934. године: "Ако неко из Бугарске прође у близини мога дома – ноћу или дању, у тренутку када се налази у невољи – увек ће на мом прозору наћи упаљену свећу. Слободно нека покуца. Нико га неће питати да ли је католик или православан – довољно је само што је он брат из Бугарске." Када је 3. јуна 1963. године папа Јован XXIII напустио овај свет, испуњена је његова жеља: "на прозору мом упалите свећу за Бугарску". Ватикан ће канонизовати за свеца папу Јована XXIII. Свечану церемонију у Вечном граду 27. априла 2014. водиће папа Фрањо.

Превод: Албена Џерманова