Обилазак центра скоро двомилионске Софије у потрази за драгоценим биљним врстама нови је мамац за љубитеље природе и посетиоце главног града Бугарске. Софија поседује јединствено, али слабо познато богатство – то је вековно дрвеће. Већина тог дрвећа сведок је запамћених догађаја - знакова распознавања епоха или пак га је у прошлости засадила нека виђена личност. Други већ вековима шире своје гране у небо пратећи неометани ток времена и судбину људи на овим просторима. Сада ови живи споменици прошлости и садашњости доспевају у центар пажње спремни да нам испричају старе приче.
Док авион слеће на аеродром у Софији оно прво што пада у очи странцима је обиље зеленила. Нама, који живимо овде, зелених површина никад није доста али свако ко први пут посећује град, остаје пријатно изненађен лепим парковима и скверовима и бујним крошњама дрвећа које пружа хладовину у врућим летњим данима. У ком другом главном граду европске земље можеш да пружиш руку и убереш мурву, џенерику, трешњу, вишњу, шљиву или чак брескву? Заокупљени свакодневним животним проблемима ретко кад дижемо поглед горе, према дрвећу чија је разноврсност стварно велика. Усред овог зеленила које се стално одупире незајажљивој похлепи грађевинских предузетника, посебно се истиче вековно дрвеће. Старије више од 100 година лишћаре можемо видети на најнеочекиванијем месту док шетамо улицама града – ако боље погледамо међу њима ћемо запазити благун, брест, дуд, јапански багрем или пак кисело дрво. Међу стогодишњим дрвећем има највише примерака храста лужњака, то је можда најраширенија врста парковског дрва. Све ово природно богатство у ужем центру града је добро проучено и уписано у посебан регистар како би било очувано и популарисано међу житељима Софије и међу туристима. Испоставило се да у главном граду има 90 стабала вековних дрва. Ветеран међу њима је један дуд чије је стабло пречника 4.1 м, а према процени дрво је старо око 650 година. Свако ко жели да изблиза упозна ово природно благо, може да набави туристичку мапу и крене трагом живе историје града. Млади тим фондације „Еко заједница“ у сарадњи са још две невладине организације разрадио је три маршруте. Прва обухвата дрвеће у строгом центру града и пре свега оно у Градској башти испред Националне ликовне галерије и Етнографског музеја. Тамо расту 200 годишњи представници багрема, бреста, јапанског багрема, киселог дрвета, а најстарије стабло међу њима припада једном храсту лужњаку. Софијска маршрута укључује још једну биљну знаменитост – она се налази у Ботаничком врту Софијског универзитета недалеко од споменика Василу Левском. То је један велелепан храст чија се богата крошња истиче између свих осталих 1.500 биљних врста. Године 1892. цар Фердинанд је лично засадио младицу, а при том је у њене корене поставио златник.
„Храстова лужњака старих по две стотине година има доста у Борисовом парку где пролази друга маршрута. Већина њих је сконцентрисана око језера са лопочима“, каже Љубомира Колчева, директор фондације „Еко заједница“. Од ње сазнајемо такође да трећа еко маршрута води туристе у четврт Лозенец где се у малом скверу између стамбених зграда величанствено дижу према небу тако звани Славејковљеви храстови. На почетку 20. века овде су се окупљали чланови књижевног круга „Мисао“, а у сенци крошњи овог дрвећа Пенчо Славејков је написао нека од својих најлепших дела. Још једно историјско дрво можемо видети у истој софијској четврти – то је храст стар 135 година који је засадио словеначки лингвиста Антон Безеншек. Он је познат по томе што је Габелсбергеров графички систем прилагодио за употребу у стенографији на јужнословенским језицима и конкретније на бугарском.
На који ће начин те зелене маршруте у центру Софије бити промовисане?
„Планирамо да одштампамо информационе мапе које ћемо дистрибуирати преко Туристичког информативног центра у Софији. Информација о томе доступна је на сајту http://vekovnite.org. То су природне знаменитости које не познајемо чак ни ми, који овде живимо, да и не говоримо о гостима главног града. Ово вековно дрвеће везано је за сећање на еминентне људе из наше прошлости и као да зрачи њиховом магнетском енергијом.“
Превела: Ана Андрејева
Година 2024. могла би бити најбоља од када постоје статистички подаци о приходима од туризма, туристичком смештају, броју туриста и регистрацијама, као и о броју прелазака границе, изјавио је министар туризма у прелазној влади Евтим Милошев...
Летња туристичка сезона ове године је била боља у сваком погледу чак и у односу на рекордну 2019. годину. Више је прихода, туриста, а било је и више сунчаних дана, изјавио је телевизији БТВ привремени министар туризма Ефтим Милошев. Министар је..
Турска бродска компанија ће од 11. октобра 2024. г. успоставити трајектну услугу између Истанбула и Бургаса. Трајект ће превозити углавном туристе који бораве у Турској и желе да морским путем дођу на једнодневни или дводневни излет у Бугарску, рекла је..