Google и још 40 светских компанија су недавно створили глобални систем који ће пружати слику стања шума у целом свету „у реалном времену“. Global Forest Watch веб систем користи податке из милиона сателитских снимака, као и податке од људи на терену. Да ли нам треба овакав скуп систем? Подаци Google-а и Универзитета у Мериленду показују да је од  почетка овог века до краја 2012. г. у свету нестало 230 млн хектарa шуме, односно површина 50 фудбалских терена сваког минута. Сваког минута током свих тих 12 година! Упркос упозорењима еколога на ризик од губитка овог драгоценог природног добра. Камен спотицања у решавању проблема нестанка шума јесте одсуство тачних и благовремених информација о стварном стању, тврде ствараоци система Global Forest Watch.

Међу невладиним организацијама које могу глобалном систему обезбеђивати податке о стању шума код нас јесте Светски фонд за заштиту природе-Бугарска /WWF – Бугарска/. Један од њених шумарских стручњака - Александар Дунчев тврди да већ сада нам може испричати шта ћемо у новом систему Google-а за надгледање шума открити за Бугарску. Из њега можемо сазнати и једну добру вест: Бугарска је међу мало земаља у Европи у којима је у последње време површина шума благо повећана.

Међутим, у исто време то је и лоша вест за бугарску пољопривреду. Зашто? „Повећање површина под шумама резултат је већ две деценије напуштених пољопривредних земљишта која шума полако осваја“, објашњава Александар. Он је, међутим, веома забринут за старе шуме које имају највећи допринос формирању климе и водних ресурса и које се и даље секу.

Најбржим темпом нестају равничарске шуме, претежно храстове, знатан део којих се налази у приватним рукама, каже стручњак:

„Ради брзог стицања добити власници секу целу шуму у кратком периоду. То је тзв. чиста сеча услед које настаје голи терен на којем ће пре или раније поново бити шуме. Али свакако неколико деценија ова огољена површина нема ону еколошку функцију коју би имала једна стара шума.“

Друга зона где се може очекивати брзи нестанак шума су региони са апетитом за интензивни туризам.

„Видећемо да нестају шуме тамо где се развија туризам. На Црноморју ће бити „ослобођени“ нови терени за изградњу хотела и других туристичких објеката. „Ћелаве“ шуме приметићемо и у планинама где инвеститори намеравају да граде нове скијашке стазе, жичаре и ски лифтове. А управо тамо се налазе водоизворишта већине великих градова Бугарске. Сеча тих шума која се може видети у систему Global Forest Watch, у ствари, би значила да се тамо способност шума за очување водних ресурса земље смањује.“

У том контексту неодговорног понашања према шумама код нас Светски фонд за заштиту природе – Бугарска заједно са другим заштитницима природе и академским институцијама покушава да очува бар наше најдрагоценије шуме - вековне. Први корак ка том циљу јесте њихово проналажење и увођење података о њима у нашу географско-информативну веб платформу, налик на систем Google-а (http://gis.wwf.bg/forests/).

Тако подаци о тим шумама постају доступни свима. Донедавно су локације малих острва нетакнутих или бар вековних шума биле познате једино шумској администрацији и неким представницима академских кругова. Те шуме су и данас очуване само зато што су неприступачне. Да би било путева који воде до њих, одавно би можда и оне биле посечене.

„На нашој мапи су означене како старе шуме, које су једном већ биле посечене и обновљене, тако и нетакнуте шуме од великог значаја за очување биодиверзитета. За сада су драгоцене вековне шуме мапиране само у западном делу Старе паланине. Тамо се у највишим деловима налазе букове шуме од великог значаја за очување водних ресурса града Берковице и села у северном подножју. На нашој платформи се такође могу видети тзв. нетакнуте шуме које је још 2006. г. мапирао Завод за шуме. Реч је о шумама храста, букве, смрече или бора које се сусрећу у скоро свим планинама – у националним парковима Рила, Пирин, Централни Балкан /у централном делу Старе планине/, затим - у парковима природе Странџа, Балгарка, Рилски манастир и Беласица.“

Истина о правом стању шума и о свему што се са њим дешава најбоље се види на сателитским снимцима. Из њих сазнајемо, на пример, да је део вековних шума мапираних 2006. г. већ нестао. У циљу заустављања ове негативне тенденције заштитници природе се залажу за спровођење законодавства ЕУ које се односи на мрежу „Натура 2000“, односно за разумно и балансирано коришћење шумског фонда, што подразумева да 10 одсто шума остане у нетакнутом стању, јер је то нова европска пракса газдовања шумама.

„10 одсто је научно образложена минимална површина потребна за гарантовање опстанка шумског биодиверзитета у вековним шумама. Позивамо државу да очува нетакнуте до сада шуме у Бугарској да бисмо на тај начин допринели очувању биодиверзитета у Европи, да бисмо имали ресурс за развој еколошког туризма.“

Превод: Албена Џерманова