Криза у Украјини и даље изазива противречне реакције света. Европска унија нема заједнички став о проблему. Неке државе чланице су против великих санкција, док друге инсистирају на њиховом наметању. Бугарска је остала у првој групи са разумевањем да строже економске санкције против Москве могу да јој озбиљно нашкоде у случају евентуалног руског одговора. Ту позицију премијер Пламен Орешарски је одбранио категорично на седници Европског савета у четвртак. Међутим, председник Росен Плевнелијев се држи другог става. Приликом своје посете Лондону он је оштро осудио Русију због интервенисања у Украјини и изјавио да бугарска Влада не треба да се уздржава подршке строжих економских санкција против ње. Постало је јасно да је један спољашњи за Бугарску проблем, попут оног са Украјином, изазвао несугласице између два основна чинилаца у унутарполитичком животу земље – шефа државе и извршне власти. Контрадикторни ставови изнети су и у парламенту. Бугарска социјалистичка партија се изјаснила против коришћења војне силе, ГЕРБ је оштро осудио потезе Москве, а "Атака" је у потпуности подржала Русију. До дебате о појединим изјавама три политичке снаге није дошло у очекивању да буде израђен заједнички. Најзад је донето решење сачекати став Консултативног савета за националну безбедност који председник сазива у понедељак. Министар спољних послова Кристијан Вигенин је требало да по други пут даје разјашњења пред посланицима о владиној позицији о кризи. Из њих је постало јасно да по том питању и даље постоје неки неспоразуми између Владе и дела леве Коалиције за Бугарску која је подржава. Неки посланици Коалиције су незадовољни да је својим потезима Влада фактички легитимисала нову власт у Кијеву, која још дугује свету разјашњења о насиљу тамо. Два дана пре сазивања Консултативног савета ставови у Софији о украјинској кризи су и даље подељени. Два месеца пре избора за Европски парламент крајем маја је јасно само да ће тема о Украјини бити једна од најврућих у предизборним играма.
Превод: Александра Ливен
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..