Сценограф, дизајнер, илустратор, редитељ, фотограф, све су то, на први поглед, различита и самостална занимања. Али су она међусобно повезана пошто чине спектар интересовања једног уметника другачијег погледа.
„Ја сам по занимању слободни уметник - каже Јулијан Табаков. - У основи свега што стварам и градим јесте нека прича или сиже. Трудим се да га створим у одговарајућем окружењу, боји и облику, дакле, у условима у којима ће оживети. Тако, рецимо, у позоришту све то постижем уз помоћ сценографије и костима, а када је реч о књигама – посежем за илустрацијама.“
Јулијан Табаков је одрастао у породици славних бугарских музичара. Његов отац, истакнути диригент и композитор Емил Табаков, познат је домаћој и светској публици. Од 2008. године Емил Табаков руководи Симфонијским оркестром Бугарског националног радија. Јулијанова мајка, Бурјана Табакова изводи камерну музику. По завршетку Школе примењене уметности у Софији Јулијан је уписао Националну уметничку академију, смер сценогафија и костими. Затим је отишао у Париз где је наставио своје школовање на Националној школи лепих уметности. Ево шта нам је испричао Јулијан о свом првом раду у позоришној екипи:
„На почетку је било некако чудно. Отпутовао сам на две недеље у Шведску где сам се скоро одмах запослио. Дакле, прошло је 12 година откад сам постао део екипе позоришта Гиљотин, а поред тога имам и других обавеза. Када сам дипломирао нисам имао неке планове, али је било много тога што сам хтео да урадим. Волим да путујем, али се најбоље осећам тамо где имам посао. Своје пројекте не оцењујем као успехе и неуспехе, већ као корак даље путем који сам изабрао. Сваки од пројеката у себи садржи како успех, тако и неуспех, без обзира како то доживљава публика. Увек може боље!“
Поред својих ангажмана у Стокхолму, Јулијан Табаков је у Бугарској познат и по свом сценографском раду. Јулијан је добитник престижне награде „Златни век“ која се додељује за посебан допринос развоју бугарске културе. Може се похвалити и наградом „Аскеер“ за костиме на Народном позоришту „Иван Вазов“ у представи „Идиот 2012“ по роману Достојевског. Јулијан Табаков је урадио сценографију за многе представе постављене на сцени позоришта „Суза и смех“, Луткарског позоришта и Позориште „199“, а радио је и у позоришту „Вахтангов“ у Москви, као и у Вилњусу. 2012. године Јулијан први пут привлачи пажњу критичара и покупља похвале и комплименте публике као редитељ. Његово остварење под насловом „Цветанка“ је прави „home made movie production“:
„Снимање филма трајало је 5 година. Паралелно с тим смо имали и многе друге пројекте, тако да нисмо били у могућности да обезбедимо потребна средства, нити ја, нито оператер који је Швеђанин. Филм је обишао цео свет, није био једино у Аустралији. Покупио је 11 награда, био је на програму преко 20 фестивала. У филму „Цветанка“ кроз причу о мојој баби гледаоцима је омогућено да осете причу Бугарске, да се дотакну општељудских тема.“
Последњи пројекат на коме ради Јулијан Табаков назван је „Дечја соба“. Реч је о књизи са пратећим СД-ом и играчком (лутком или дрвеним коњићем). „Ово издање је за мене било лепо изненађење које је резултат и признање једног екипног рада. Ту морам поменути да у принципу не подржавам колективну уметност, али ова књига је пример који је оборио моје тврдње,“ рекао је Јулијан.
18. марта у Средњој школи примењених уметности у Софији биће отворена његова изложба посвећена обележавању 60. годишњице оснивања школе. На изложби ће бити приказани костими и цртежи коришћени у пет представа играних у Шведској и Бугарској, а биће одржана и пројекција филма „Цветанка“. На питање да ли и даље слика Јулијан је одговорио:
„Да, али не стално. Први пут су ме ове године позвали да учествујем на колективној изложби која ће бити уприличена у галерији „Contemporary Space“ у Варни. Набавио сам материјале и почео сликати код куће. Да будем искрен, тиме бих волео да се бавим. Сликање доноси мир, стваралачки процес који се одвија независно од околности. Иначе у позоришту имамо пуне руке посла, почели смо радити на једном филму Ерика Сатија, француског композитора и редитеља. Поред тога, у Стокхолму ћу играти у представи „Час риса“ по комаду Пера Улова Енквиста. Ангажовали су ме и на представи „Антигона“ која ће бити постављена у Омску, Русија.“
И пошто смо сазнали који су нови Јулијанови пројекти, питали смо га о чему сања. „Не сањам и не мислим да је то лоше. Када машташ, врло је могуће да доживиш разочарење, а тако ти се све допада,“ рекао је Јулијан Табаков.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ ,..
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у..