Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Проф. Нина Дјулгерова: „Само уједињена Украјина изазива интерес глобалних и регионалних играча“

БНР Новини
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Врховна Рада Украјине одобрила је у четвртак састав нове владе на челу са проевропским лидером опозиције Арсенијем Јацењуком. Он је вођа партије „Баткившчина “ (Отаџбина) бившег премијера Јулије Тимошенко и бивши министар економије и спољних послова. Истог дана је бивши украјински председник Виктор Јанукович прекинуо своје ћутање, упутивши декларацију руској агенцији ИТАР-ТАСС. Он је изјавио да и даље себе сматра легитимним шефом државе и прогласио одлуке украјинског парламента незаконитим.

Истовремено напетост у југоисточним крајевима Украјине који су традиционално проруски оријентисани, расте. На полуострву Криму који има статус аутономне републике, у четвртак ујутру су четири наоружана мушкарца освојила зграде регионалног парламента и владе и истакла заставу Русије. Касније су посланици гласали о расписивању референдума на којем ће се бирачи изјаснити о будућности Крима – да ли да остане у саставу Украјине или не. Референдум је заказан за 25. мај када ће се одржати и председнички избори у Украјини.

„Тренутно је у току покушај институционализације опозиције која је одржала победу - каже професор за међународне односе Нина Дјулегерова, стручњак у области Русије и постсовјетског простора. - У овом случају има две стране које ће почети дуг спор око тога која је легитимна, узимајући у обзир принцип да нису одржани превремени председнички избори. На Криму се практично вијоре руске заставе и овде логично искрсава питање да ли то није још један преокрет динамичне ситуације у Украјини. Ја и даље тврдим да управо уједињена Украјина изазива интерес глобалних и регионалних играча. Уколико дође до поделе земље, нико се, осим Русије, неће интересовати за њу. Ако дође до федерализације, две трећине Украјине ће постати део Руске федерације, а ваља нагласити да су на Криму и у источном делу земље усредсређене економија и индустрија, без обзира на пат ситуацију у држави. Пољски премијер Доналд Туск категорично је изјавио да Пољска не жели цепање Украјине. То означава да он не прижељкује западну Украјину зато што ионако има довољно унутрашњих проблема да би се бавио и финансијски обавезао овом сиромашном периферијом. Моје је мишљење да се динамика развија у правцу екстремизма. Забринутост за Украјину су изразиле ЕУ и САД, па чак је и НАТО изашао са декларацијом.“

По нама, украјински парламент је законита власт у земљи, а за председника признајемо шефа државе кога је изабрала Рада. То је изјавио на конференцији за новинаре порт парол Европске комисије Оливије Баији и додао да парламент Украјине има широку репрезентативну власт. ЕУ треба да додели Украјини хитну финансијску помоћ и да заведе планиране санкције против криваца за почињено насиље, изјавили су европски посланици у резолуцији усвојеној на седници у Стразбуру. Нови министар финансија Украјине Олександар Шлапак нада се да ће идуће недеље мисија ММФ посетити Украјину и разрадити нов спасоносни пакет од најмање 15 милијарди долара. Генерална директорка фонда Кристин Лагард је у коминикеу најавила да ће у блиским данима у земљу бити послата мисија. Министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер је након сусрета са државним секретаром САД Џоном Керијем изјавио да је Вашингтон спреман да одобри помоћ Кијеву у износу од једне милијарде долара. Џон Кери је са своје стране изјавио да је у телефонском разговору са својим руским колегом Сергејем Лавровим добио уверења да ће Русија поштовати територијални интегритет Украјине.

Према проф. Дјулгеровој, ЕУ није у стању да додели кредит у износу који Украјина тражи да би дигла привреду на ноге. Могуће је једино да пружи политичку подршку склапању посла са ММФ.

"Постављам питање да ли ће бирачи из земаљачланица ЕУ пристати да се лаком руком додељују милијарде држави која није чланица Уније и која неће помоћи економској стабилизацији или политичкој сигурности ЕУ – каже проф. Дјулгерова. - Како одобрити кредит људима или институцијама који нису у стању да гарантују на шта ће се новац потрошити. Не очекујем нагле потезе од стране ЕУ зато што ће Украјина бити део предизборне кампање за нови парламент. Далеко сам од тога да ће та реторика бити повезана са конкретним реалним предлозима и пре свега са њиховом реализацијом која би омогућила Украјини да се извуче из овог политичког и економског колапса.“

Превеле: Марина Бекријева, Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

ГЕРБ-СДС започео преговоре са БСП и ИТН о формирању нове власти

Непосредно пред почетак седнице Парламента, заказане за 11 часова, коалиција ГЕРБ-СДС отпочела је преговоре  око будућих политичких корака  у новом сазиву Парламента. Преговарачки тим, који предводи лично лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, укључује и Рају..

ажурирано 13.11.24. 11.04
Румен Радев

Председник Радев отвара енергетски форум у оквиру СОР29

Председник Румен Радев ће са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у бугарском павиљону, у оквиру Конференције УН о климатским променама (СОР29), отворити енергетски форум, саопштила је прес-служба Председништва. На догађају ће бити размотрена..

објављено 13.11.24. 07.25

Гажење парламентарне традиције је знак дубоке африканизације бугарске политике

Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..

објављено 12.11.24. 12.35