Од почетка године у ЕУ је на снази нова регулатива о садржају, пореклу и етикетирању хране која конзуметнту омогућава релативно добро информисани и здрави избор. Ово питање је посебно важно у нашим данима када глобализација ставља прехрамбену индустрију у веома конкурентну средину. Пољопривредни производи и храна стижу из једног у други крај света, а тежња за постизањем ниже цене доводи до изналажења различитих нових технологија замене једног састојка другим, јефтинијим, али често пута нездравим. Имамо читав низ адитива /Е-бројева/ на које морамо посебно пазити. Практично тиме је потрошачу све теже да се оријентише у овој џунгли кодираних информација које су у већини случајева исписане ситним словима.

Антонија Прванова, бугарски посланик у Европском парламенту, која је активно учествовала у процесу усвајања последње европске регулативе у тој области, каже да јој је жао што је ЕУ одбацила тзв. "семафор етикету" за означавање паковања хране и пића.

„Систем кодирања у боји намењен је грађанима који не би сами израчунавали и упоређивали један производ са неким другим, отприлике исте садржине”, каже гђа Прванова. „Семафор етикета би одмах купцу пружила информације о препорученој дози трансмасти, соли или шећера у одређеном производу.”

Систем је уведен прво у Великој Британији где је широко распрострањен. Међутим, пуно је и противника тог начина етикетирања. Италија је затражила његову забрану уз образложење да спречава слободно кретање робе у оквиру Заједнице. Уосталом, свака регулатива у области хране резултат је тешке борбе. С једне стране барикаде је прехрамбена индустрија са својих 17 милиона компанија и годишњом производњом у износу од 750 милијарди евра. А с друге – преко половине милијарди потрошача. „ У ЕУ нисам видела јасније лобирање од оног дуванске и прехрамбене индустрије”, изјавила је с тим у вези Антонија Прванова која је по занимању лекар.

Услед тог лобирања и поред нове европске регулативе о означавању паковања хране, нећемо знати да ли стварно једемо месо или неке друге производе који потичу од клонираних животиња, мед који садржи генетски модификован полен, заслађиваче попут аспартама или трансмасти. Ове последње се све више користе, зато што доприносе снижењу цене коштања производа и повећању његовог рока употребе. Присутни су свугде – у маргарину, мајонезу, биљној павлаци, тестенинама и кондиторским производима, кромпирима прженим у фритези, чипсу, па чак и у чоколади, где замењују крављи маслац. Од 1990. г. наовамо појављују се научна истраживања која доказују штетно дејство трансмасти које повећавају "лош холестерол" и ризик од срчаних обољења и дијабетеса.

За време израде нове регулативе одбачен је предлог о обавезном обележавању трансмасти на етикети сваке намирнице. Међутим дозвољава се да поједине земље, по свом нахођењу, уводе такав захтев на својој територији. Ово питање је тренутно веома актуелно у Бугарској.

„Што се Бугарске тиче, чини ми се да би било веома корисно да Агенција за безбедност хране предузме мере у правцу увођења обавезног обележавања трансмасти на етикети сваке намирнице”, каже др Прванова.

У социјалним мрежама све већу подршку ужива и предлог о забрани употребе трансмасти у дечијој храни.

Превод: Албена Џерманова