19. фебруара присећамо се на један од најтрагичнијих датума за бугарски народ – навршава се 141 година од погибије највећег и највољенијег националног хероја – Васила Левског. Тога дана Бугарска одаје почаст његовом подвигу и животном делу. Левски је рођен 18. јула 1837. г. у Карлову, а живот је завршио на вешалима код Софије 1873. г. У свом кратком животу који је напустио са свега 36 година био је свима и свагда непоколебиви пример родољубља, слободољубља, поштености и животне мудрости – зато га је народ прозвао Апостолом слободе. Учио је за свештеника, рукоположен је за јерођакона, али се у целини посветио бугарској националној револуцији и ослобођењу Бугарске од отоманске владавине.
У 30-им и 40-им годинама 19. века вође национално-ослободилачког покрета су сматрале да успешном устанку, који би свргао османлијску владавину, треба да претходе изненадни упади наоружаних револуционарних група које долазе ван територије царства. Левски је лично учествовао у Првој и Другој бугарској легији, војним формацијама које су се у условима емиграције припремале за борбу против туђе владавине, био је и у чети Панајота Хитова. Видевши неуспех овог метода борбе, он је развио револуционарну теорију која је видела национално ослобођење као подизање оружја свих Бугара на територији Отоманске империје. Устанак би требало да припреми и води револуционарна организација чију је разгранату мрежу он основао обилазећи целу земљу.Ова унутрашња револуционарна организација је основни покретач бугарске националне револуције – Априлског устанка из 1876. г. Ова организација није само велики национални домет, она је уједно допринос теорији и пракси европског револуционарног и демократског покрета 19. столећа.
Без обзира на друштвени положај и политички светоназор, Апостол слободе је својим самопрегорним подвигом и моралном чистотом близак срцу сваком Бугарину. "Посветио сам себе отаџбини - да јој служим до смрти и да радим по вољи народа“ – пише он. Левски је заговарао идеју стварања свете и чисте републике и слободе – личне, националне и свесветске. Био је борац за равноправност свих народа, за политичка и грађанска права припадника свих етноса и мањина, био је присталица демократског уређења друштва.
"Левски није национално богатство које можемо да ставимо у сандук и да га повремено отуда вадимо. Он је ватра која гори и осветљава наш пут и данас. Тај пламен мора се одржавати напорима свих Бугара" – рекао је истакнути бугарски књижевник академик Антон Дончев, један од заговарача идеје да се подигне споменик Василу Левском у Димитровграду (некадашњем Цариброду), граду са већинским бугарским становништвом. 18. фебруара бугарски премијер Пламен Орешарски и председник Владе Србије Ивица Дачић открили су споменик Апостолу слободе. Иницијатива постављања бисте припада председнику општине Димитровград, Небојши Иванову.
"Идеја о подизању споменика Левском у Цариброду одавно је поникла. Радостан сам што је она већ остварена. Биста је дело проф. Валентина Старчева, а добили смо је као дар од бугарске грађевинске компаније "Трејс груп холд" која послује и у Србији. Споменик ће красити трг испред зграде општине. Он даје осећај идентитета и континуитета бугарској мањини што доприноси такође унапређењу односа две државе" – каже Небојша Иванов.
2007. г. у националном тв истраживању Васил Левски је изабран за првог на списку најзнаменитијих Бугара свих времена. Његови портрети се могу видети у свакој бугарској школи у нас и у свету. А број његових споменика у иностранству је већ 22 – у земљама Европе, Северне и Латинске Америке, Азије.
Превела: Ана Андрејева
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..
Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..