У најјугозападнијем делу Бугарске, на граници са Грчком и Македонијом, уздиже се планина Беласица. На самој тромеђи Македоније, Бугарске и Грчке налази се врх Тумба, а падине планине спуштају се у три правца. Око 1/3 планине, њен највиши део, налази се на бугарској територији заједно са својим првенцем врхом Радомир /2.029 м/. Године 2007. она је проглашена најновијим парком природе који је део „Балканског зеленог појаса“ и европске еколошке мреже „Натура 2000“.

Планина Беласица није пуно истраживана јер је до пре две деценије била погранична зона са посебним режимом приступа. Из тог разлога она још увек крије пријатна изненађења како за научнике, тако и за путешественике. Ова мала планина је „снажног карактера“ што се осећа већ у њеном подножју. Стрми гребени стварају осећај као да се налазите испред високог и неприступачног зида јужно од Петрича. Беласица је можда најстрмија планина у Бугарској, каже Добромира Димова, заменик шефа екипе која је недавно израдила план управљања парком. Планина изненађује и великом разноврсношћу дрвећа. Преовлађују питоми кестен и платан. Ту има пуно бујних река и бројних малих водопада.

„Природне шуме источног платана у Бугарској су слабо распрострањене, а шуме питомог кестена заиста су реткост - каже Добромира Димова. – У том погледу Беласица је јединствена. Тим пре што је на неким местима присутна комбинација ове две врсте дрвећа, што нема нигде другде.  Поред тога, у парку се, претежно у местима где нема ниједног дрвета, сусрећу веома занимљиве и ретке биљне врсте. Међу њима су посебно лепе различите врсте орхидеја. А у старијим буковим шумама могу се сусрести и веома ретке врсте птица међу којима су детлић, дневне грабљивице итд. Свакако овде има шта видети! Прошле године смо организовали излет у планину за ученике. Сећам се да нас је скоро сваких 10 метара колега орнитолог заустављао да би нам показао различите птице и да бисмо чули њихове песме.“

Беласица је позната као планина кестенова, али она изненађује и својим бројним водопадима чему погодује њен рељеф.

„Беласица је веома стрма планина, због чега је тешка за пењање, али зато она нуди невероватан доживљај који дуго остаје у сећању - каже још гђа Димова. – Док се пењете планином проћи ћете испод сенке јединствених шума платана, питомог кестена, а у вишим деловима и букве. Очараће вас и предиван призор водопада. Али награда за пењање које обично траје око 2 сата биће диван поглед на Дојранско језеро у Македонији, језеро Керкини у Грчкој, на високе врхове Пририн планине и благе наборе планине Славјанка на бугарској територији.“

Беласица представља својеврсну климатску границу између медитеранске и прелазне континенталне климе, што условљава и богати биодиверзитет. На њеној територији успева преко 1.200 биљака што чини 1/3 флоре наше земље. 102 њих су ретке или угрожене врсте, 25 - балкански ендемити, 2 – бугарски ендемити, 38 биљака укључено је у Црвену књигу Бугарске, а 29 – заштићено Конвенцијом о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре. Међу ретким биљним врстама на подручју Беласице су Албански љиљан и Европска тиса. Фауна бескичмењака је оригинална и веома богата. И данас истраживачи овде откривају нове за науку врсте. Утврђено је 36 ендемских, 44 ретке и 3 реликтне врсте инсеката. У парку Беласица сусреће се и мноштво кичмењака – 8 врста водоземаца, 15 врста гмизаваца, 120 врста птица и преко 50 сисара.

Вековне кестенове шуме Беласице су објекат заштите од значаја не само за Бугарску већ и за Европу. У подножју планине налазе се два заштићена места – „Бабите” као тампон зона и „Топилиште“ – као заштићено станиште Краљевске папрати. На површини од 1.312 ха око врха Конгура налази се истоимени резерват који је таквим проглашен 1988. г. Циљ је очувати природне шумске екосистеме састављене од обичног кестена и обичне букве.

План управљања природним парком „Беласица“ ставља акценат на очување вековних шума и повећање површина под шумама у планини. На територији 2 одсто шумског фонда који обухвата вековне шуме забрањена је шумска делатност било које врсте. Планина Беласица обилује питомим кестеном и веома је важно да се сакупљање кестена врши на еколошки начин. У томе мештани имају добре традиције, уверава гђа Димова:

„Мештани добро знају да је еколошки приступ од посебног значаја, да би и наредне године род кестена био добар. Али не знају то сви остали берачи који долазе из других крајева земље, па је понекад њихово понашање чак вандалистичко.“

Кестен је постао заштитни знак парка природе „Беласица“. Основан 2010. г., годишњи празник кестена окупља све више поштовалаца Петричког краја. Биолошка разноврсност, историјско и културно наслеђе региона у комбинацији са његовим граничним положајем, идеална је претпоставка за развој туризма у региону. У будуће могуће је стварање прекограничне заштићене територије у три земље, као и бројних занимљивих тространих туристичких маршрута.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Парк природе „Беласица“