1. фебруара по новом, Грегоријанском календару (који је код нас уведен 1968. године) и 14. фебруара по старом Јулијанском календару у Бугарској се обележава празник Светог Трифуна, заштитника виноградара и винара. На тај дан виноградари по први пут у новој календарској години одлазе у винограде и почињу да орезују лозу. Иначе, на нашим просторима вино се производило још од најстаријих времена. Трачани, најстарији именом познати становници Балканског полуострва, били су међу најчувенијим виноградарима и винарима у древности. Ова традиција жива је и дан данас.

Бугарска вина никада нису била боља

Ово тврди Радослав Радев,председник Националне коморе виноградара и винара. И додаје да је последње две деценије у овој бранши остварена права револуција која је у великој мери финансирана из фондова Заједничке пољопривредне политике ЕУ. Тако је обновљен велики део већ застарелих винограда, а производне технологије су модернизоване.

„Запажа се велики напредак у погледу начина стварања нових сорти и гајења винове лозе, а такође и саме производње вина - каже Радослав Радев. - Значајна средства су инвестирана у најсавременије технологије. Тако да се данас може рећи да бугарско вино поседује потпуно нови квалитет. Осим тога нудимо веома добар однос између квалитета и цене, одлично дизајнирана вина која имају своју историју.“

Сада је изазов у томе да свет сазна за то.

Тешко да ће се икад вратити „златна времена“ за бугарско вино – током 70-их и 80-их година прошлог века, када је Бугарска била на 5. или 6. месту у свету по извозу вина, каже експерт. Снажан наступ нових земаља – произвођача вина, Аргентине, Чилеа, Аустралије, Новог Зеланда, коренито је променио тржиште и разбио хегемонију традиционалних произвођача – Француске, Италије, Шпаније.

У том истом периоду Бугарска је доживела и потресе транзиције из планске ка тржишној привреди, од монопола и огромних количина производње и извоза вина ка настанку безброј малих винских подрума. Изгубљена су традиционална тржишта у бившим комунистичким земљама, али су освојена нова:

„У земљама као што су Велика Британија, Немачка, Белгија, Холандија, Скандинавске земље, продаја бугарског вина је почетком 90-их година забележила свој врхунац - подсећа господин Радев. - Али је у другој половини 90-их уследио значајан пад који је у великој мери био последица агресивног наступа вина „новог света“, што је чак погодило и такве земље произвођаче вина као што су Француска и Италија.“

Традиције „старих произвођача вина“ данас су усклађене са амбицијом и новаторством.

„Бугарска негује традиције „старог света“ у производњи вина. Уједно с тим ова бранша поседује и иновативни дух вина из „новог света“, што је њена несумњива тековина“, убеђен је Радослав Радев.

По његовим речима, интересовање за вина из „новог света“ је свој врхунац достигло нешто после 2000. године, тако да је данас забележен готово неприметан одлив и враћање традиционалној производњи вина.

Винарство Бугарске доживљава свој препород и враћа позиције на тржиштима.

„Наше највеће извозно тржиште је Русија која је одувек била највећи увозник бугарских вина - каже Радев. - Позитивна тенденција је да је током последњих година Бугарска почела да на руско тржиште извози и вина средњег и високог ценовног сегмента. Исто се односи и на пољско и чешко тржиште вина на којима смо успели да повратимо некадашње позиције. Некада су бугарска вина заузимала скоро трећину винског тржишта у Пољској - Бугарска је пласирала већу количину вина од Француске, Италије и Шпаније узете заједно. Тренутно полако враћамо изгубљене позиције и драго нам је што је бугарско вино које је покривало значајан проценат у сегменту јефтинијих вина постало производ средњег и високог ценовног сегмента.“

Сличан тренд, мада нешто спорији, регистрован је и на старим тржиштима вина у западној Европи. Дакле, бугарска вина нису међу натраженијим, али се зато све чешће посеже за скупљим домаћим винима. Велику развојну шансу за ову индустрију представља појава великих тржишта попут Кине и Индије. Забележен је тренд одрживог раста извоза бугарских вина на кинеско тржиште. У склопу европског програма који има за циљ промовисање европских вина у трећим земљама, Бугарска улаже све напоре како би заузела своје место на тржиштима у САД, Швајцарској, Сингапуру, Јапану, Вијетнаму и Кини.

У ту сврху Бугарска игра на карту аутохтоних винских сорти које су током последњих деценија биле помало заборављене и запостављене пошто је радозналост домаћих произвођача вина довела до засађивања многих нових, страних сорти као што су сира, пино ноар, мелбек и др. Међутим, не испуштамо из видика и традиционалне домаће сорте, каже председник Националне коморе виноградара и винара Бугарске, додавши да се тренутно засађују нове саднице винове лозе сорте мавруд, мелнишка лоза, памид, рубин и др.

2013. је била изузетно успешна година што се тиче домаћег винарства. Прошлогодишњи род грожђа био је изузетно богат, а грожђе веома доброг квалитета. Очекује се рекордна производња вина – око 200 милиона литара у односу на 127 милиона литара у не тако доброј 2012. години. „Запамтите вина произведена у сезони 2013/2014., јер није тајна да се добра вина производе једино од квалитетног грожђа“, рекао је Радослав Радев.

Превеле: Катарина Манолова, Ајтјан Делихјусеинова