Свима је познато да је очување животне средине скупо задовољство које је преко потребно за опстанак човечанства. Колико ће то нас коштати, тек нам предстоји да сазнамо од висине санкција против Бугарске због непоштовања европског законодавства у области управљања отпадом. Недавно је ЕК покренула поступак наметања санкција Бугарској због сметлишта која представљају одређени ризик по људе и животну околину, а која и даље нису затворена. Уколико Бугарска буде осуђена, она ће бити приморана да плаћа десетине хиљада евра дневно све док проблем не буде решен.
Подсетимо се главних факата
На основу Директиве ЕУ о управљању отпадом све депоније отпада које не одговарају савременим еколошким стандардима требало је да буду затворене до 16. јула 2009. године. До тог датума Бугарска није успела да затвори ни половину од укупно 200 таквих сметлишта. ЕК је Бугарској послала прво упозорење и тиме земљи поручила да може очекивати санкције уколико не нађе решење за овај проблем. 4 године касније, помак Бугарске у овом погледу је више него скроман, у земљи и даље ради 113 градских депонија смећа које не испуњавају високе еколошке критеријуме. Из тог разлога је Брисел покренуо поступак за увођење санкција Бугарској пред Европским судом правде.
Проблематика
Шта то спречава Бугарску да затвори депоније смећа старог типа за које је утврђено да представљају ризик по људе? Како би затворила стара сметлишта, Бугарска је морала да изгради скоро 60 нових регионалних депонија које одговарају савременим стандардима и на која ће бити пребачено смеће са затворених сметлишта. У ту сврху је Бугарска добила финансијску помоћ кроз јединствени инструмент за претприступну помоћ ЕУ ИСПА и Програм за заштиту животне средине. Реч је о драгоценој помоћи за изградњу скупе, али преко потребне градске инфраструктуре, коју, нажалост, нисмо искористили. Изграђене су тек 33 регионалне депоније смећа новог типа. У току је изградња других 18.
Узроци
Када је реч о депонијама смећа, врло честа реакција је „не у мом дворишту“. Дакле, грађани су склони да оправдају пренамену простора, али желе да се та активност обавља на другом месту. С друге стране, локална администрација не располаже капацитетом за припрему квалитетних пројеката. И још: успорена реализација оваквих пројеката изазвала је страховања да радови неће бити завршени у року, а Бугарска ће изгубити финансијску помоћ ЕУ. Уследио је период убрзања радова током којег је у већини случајева на процене утицаја пројеката на животну средину гледано кроз прсте. На што су на неким местима реаговали представници појединих еколошких и других цивилних организација и тако је убрзани процес поново био успорен. Индикативан је у том погледу случај са планираном регионалном депонијом у Јамболу, на чију је процену утицаја на животну средину било бројних примедби. То је било нешто као зачарани круг што доноси губитак свима.
Ко ће плаћати?
С једне стране, Бугарска ће највероватније изгубити немали део европских средстава која су одобрена за изградњу модерних депонија. Штавише, она ће по свој прилици плаћати и пенале због непоштовања еколошког законодавства у области управљања отпадом. Као и обично, најтежи терет носе грађани који ће и даље бити изложени опасности од тровања због опасних депонија и уједно плаћати пенале из свог џепа. „Ми скупо плаћамо грешке политичара и својим здрављем, и својим новцем, указује на тај парадокс Дијана Бончева из Покрета еколошке оријентације у Јамболу.
„Градоначелници и министри одлазе, али ће незатворено сметлиште и даље тровати нас и нашу децу, негодује председник Покрета еколошке оријентације Димитар Димитров. – Проблем је у томе што нема где да судимо неком министру или градоначелнику због њихове лоше политике.“
Партија зелених и Покрет еколошке оријентације покренули су у Бугарској иницијативу у знак подршке петицији Европског парламента за судско гоњење свих административних лица, одговорних за наношење штета животној средини.
Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..