У новом програмском периоду 2014–2020. г. Бугарска ће добити из фондова за заједничку пољопривредну политику ЕУ (ЗПП) 7,5 милијарди евра. За подршку и унапређење пољопривредних газдинстава у облику директних плаћања биће додељено преко 5 милијарди евра, док ће друге 2 милијарде бити усмерене на развој руралних подручја и инвестиције у пољопривреду у оквиру програма развоја руралних подручја, саопштио је недавно аграрни министар Димитар Греков. Вероватно ће нова ЗПП ступити на снагу од 2015. године, док ће 2014. бити прелазна година за прилагођавање новим условима.

За шта се изборила Бугарска у оквиру нове ЗПП?

На ову тему разговарали смо са европском посланицом из Бугарске Маријом Габријел која је активно бранила интересе бугарских фармера за време дебате у Европском парламенту.

Практично ће у наредних 7 година средства издвојена за директна плаћања бити знатно већа него новац који је предвиђен за период 2007–2013. г. Ово повећање јесте покушај да се праведније расподеле средстава између "старих" и "нових" чланица ЕУ. Подсетимо да су "старе" пољопривредне државе, страхујући од конкуренције "нових", наметнуле земљама из "источног" таласа проширења, које су се придружиле после 2004. године, неправедно мале пољопривредне субвенције. Договорено је да ће се износ средстава за једне и друге земље временом постепено изједначавати, како би се негде 2020. године постигао неки просечан за ЕУ ниво. Рецимо, када је реч о Бугарској, она је приступила ЕУ 2007. године, а тада договорени износ пољопривредних субвенција чинио је свега 25 одсто средстава, намењених "старим" чланицама.

"Бугарска је међу земљама које су добијале знатно мања од просечних плаћања за ЕУ, али ће зато у периоду 2014-2020. г. моћи да рачуна на повећање директних плаћања за 30 одсто", каже Марија Габријел.

За Бугарску је нарочито важна могућност да 13 одсто директних плаћања намењених бугарској пољопривреди оде на тзв. повезану производну, тј. на одређену врсту култура по нахођењу одговарајуће државе.

"Тих већ толико популарних 13 одсто ће омогућити оним секторима који су били по страни од досадашње ЗПП да најзад добију субвенције. Ради се о ратарима, воћарима, сточарима", каже гђа Габријел.

Тако ће се кориговати једна велика неправда која је постојала код расподеле субвенција у првом седмогодишњем периоду ЗПП ЕУ. Основна средства су додељивана у облику директних субвенција по хектару обрадиве површине, тако да је 80 одсто њих отишло код произвођача житарица који имају највише обрадивих површина код нас. "На цедилу" су остали пољопривредници који гаје традиционалне културе као што су воће, поврће и сточари. Ова аномалија, поред потреса које је аграр у Бугарској доживео у годинама транзиције, претворила је нашу земљу од великог извозника укусног воћа, поврћа и меса у скоро стопостотног увозника. Према министру пољопривреде Димитру Грекову, данас је 80 одсто воћа и поврћа на домаћем тржишту из увоза, а код црвених меса увоз достиже чак 90 одсто. Прехрамбена индустрија прерађује тек 25 одсто домаћих сировина.

Макар и недовољно, повећање директних плаћања за поменуте критичне секторе је скоро троструко. До сада је Бугарска имала право да издваја из укупног пакета директних субвенција до 3,5 одсто. У 2014. која ће бити прелазна година између старе и нове ЗПП, тај проценат је повећан на 6,5 одсто. С тим у вези недавно је заменик министра пољопривреде Јавор Гечев оптимистички прогнозирао да ће негде 2018. домаћим тржиштем доминирати укусан али нажалост неконкурентан бугарски парадајз.

Флексибилна расподела средстава између два стуба – директна плаћања и развој руралних подручја – то је други кључни појам који је према Марији Габријел од пресудног значаја за Бугарску. Тако ће се наша земља боље прилагодити политици субвенционисања према конкретним потребама домаће пољопривреде.

"Првобитни предлог комисије био је да између 5 и 10 одсто новца намењеног руралним подручјима пређе у директна плаћања. Ми смо се у парламенту залагали за двоструко већи проценат. Сада ће Бугарска са још 9 земаља имати могућност да пребацује средства из другог у први стуб у висини од једне четвртине. Док за остале државе та могућност ће бити 15 одсто.

Бугарска се сврстава међу оне земље које ће моћи да рачунају на европско суфинансирање до 85 одсто.

"Предлог Европске комисије је био да суфинансирање пројеката покрива између 55 и 75 одсто трошкова њихове реализације. Међутим Европски парламент је категорично захтевао да суфинансирање за сиромашније регионе којима је потребан интензивнији економски развој, у које спада и Бугарска, износи максимално 85 одсто, што је свакако добра вест за нашу земљу."

У новој ЗПП акценат је стављен на подршку младим фармерима и малим фармама, што у потпуности одговара потребама бугарске пољопривреде. Предвиђено је посебно допунско потпомагање младих земљорадника у висини од 2 одсто укупног пакета средстава. Тако ће бити решена два проблема: застаревање фармерске заједнице у ЕУ и незапосленост међу младима, каже Марија Габријел и додаје да је смена генерација у пољопривреди гарантија прехрамбене безбедности на континенту.

Што се тиче повећаног износа за "зелене послове" у новој ЗПП, коментари међу бугарским фармерима су опречни. Неки сматрају да је то бар на тој етапи немогуће. Други пак виде јединствену прилику за Бугарску да учини радикалан заокрет ка биолошкој земљорадњи за коју код нас постоје одлични природни услови и велика тражња на светском тржишту.

Превела: Катарина Манолова