Пре 25 година тадашњи француски председник Франсоа Митеран допутовао је у званичну посету Бугарској. Поред разговора са првим државним и партијским руководиоцем Тодором Живковим, Митеран је имао сусрет са научницима БАН, а такође и са предавачима и студентима Софијског универзитета. Тада су на неформални доручак у Амбасади Француске у Софији позвани истакнути бугарски интелектуалци и дисиденти, међу којима и будући председник Жељу Желев. У најновијој историји земље оваj доручак остао је да се памти као један од кључних момената уочи демократских преображаја у Бугарској.

Догађаји из 1989. променили су облик наше земље која је кренула путем тешких, али неопходних економских и политичких реформи. 25 година касније тројица бугарских председника – Жељу Желев, Георги Прванов и Росен Плевнелијев учествовали су у неформалном доручку, опет у француској амбасади, поводом годишњице Митеранове посете Бугарској. За њено обележавање код нас је допутовао и француски министар за европска питања Тјери Репантен, а на Софијском универзитету приређена су три округла стола посвећена крају транзиције, европској интеграцији и мобилисању грађанског учешћа.

Према професору Ивану Илчеву, ректору најстарије високе школе код нас, није нимало случајно што је пре 25 година француски председник дошао управо на Софијски универзитет:

„То је био израз друштвених превирања у другој половини 80. година, а Софијски универзитет био је једно од њихових средишта. Тада није баш свима било јасно какву промену тражимо, али смо сви ми били свесни да је промена неопходна. Овде смо разматрали, често пута са великом дозом наивности, али увек са жаром, различите варијанте будућности Бугарске и бугарског друштва. Овде су основане неке од првих организација које су себи поставиле за циљ демократске промене. Предавачи и студенти Софијског универзитета били су основно језгро тих грађанских организација.“

Проф. Илчев осврнуо се и на недавно завршене студентске протесте на Софијском универзитету чији су учесници тражили оставку владе. Он је нагласио да без обзира на различита тумачења студентских акција у друштву, сам чин протеста говори да је Софијски универзитет и даље - место окупљања интелектуалаца који се не слажу са актуелном политиком, место где се, према његовим речима, организују акције којима је циљ да се бугарско друштво покрене из учмалости.

Ево шта је пред бугарским студентима изјавио француски министар за европска питања Тјери Репантен:

„Пре 25 година вашом државом управљала је једна партија којој је одговарало да држи земљу на ивици беде и да примењује силу према својим грађанима уместо да крене у реформе и укине свој монопол власти. Без обзира на све то председник Франсоа Митеран је приликом своје посете Софији 1989. године угледао зрачак светлости приликом својих разговора са групом бугарских интелектуалаца. Овај доручак остао је да се памти у историји француско-бугарских односа. За време сусрета са бугарским студентима Митеран је чуо њихове сјајне одговоре на питања која им је поставио. Месецима касније та иста генерација изашла је на улице да би се убедила да је режим Тодора Живкова дефинитивно оборен. Митеранова посета је увелико допринела афирмисању бугарско-француских односа, наше културне и интелектуалне блискости. Истим духом прожета је и моја садашња посета Бугарској. Јер смо ми део заједничког политичког пројекта у оквиру ЕУ. Док се пре 25 година нико није усуђивао замислити да ће једног дана наше две државе бити чланице једног истог савеза, једне исте одбрамбене алијансе. Током тих 25 година Бугарска је доживела значајне структурне и политичке промене које су 2007. године омогућиле њено приступање ЕУ. Процес европске интеграције се наставља и циљ је јасан – стварање јаче, солидарније Европе у којој разлике у животном стандарду појединих држава треба да нестану. Убеђен сам да је свима нама потребна Европа која би била способна да брани своје место на међународном плану, да брани европске грађане од економских потреса, да буде гарант демократије и грађанских слобода у свакој земљи чланици.“

Превела: Катарина Манолова