Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарски поглед из Лондона и Бона на европско тржиште рада

Фотографија: архива

Од 1. јануара Бугари и Румуни могу да раде без ограничења у свим земљама Европске уније. Према Европској комисији, основни емиграциони потенцијал је исцрпљен, јер преко три милиона грађана Бугарске и Румуније већ ради у другим државама Заједнице.

И поред тога Велика Британија је пала у праву хистерију због имагинарних хорди Бугара и Румуна, које желе да искористе издашни социјални систем Острва. Британска штампа је допринела негативној кампањи, чија је кулминација била идеја премијера Дејвида Камерона о увођењу рестриктивних мера. Према политикологу Јоани Балчовој, која ради у Лондону, узрок је била неспособност лидера владајуће Конзервативне странке да испоштује своје обећање да до 2015. године смањи имиграцију у Велику Британију на испод 100.000 људи. А то очекују његови бирачи.

„Шта се дешава? Од лета 2012. г. до лета 2013. г. британска нето имиграција износи 175.000 људи – каже Јоана. - Смањење броја имиграната било је приоритет Камероновог предизборног програма. Бирачи, који су се 2010. г. уздали у њега, данас виде да обећања нису испуњена. После економске кризе из 2008., дошло је до стагнације. Свака велика европска економија покушава да се анимира, а конзерватори говоре и о њеном расту. Тако да мигранти постају жртва ситуације у којој се ствари не мењају толико брзо, колико је влада обећала. Ако могу да тако кажем, говоримо о такмичењу смањених ресурса.“

Тврдње да 29 милиона Бугара и Румуна ће насрнути на Острво нису истините, нити реалне, не само зато што је збир становништва Бугарске и Румуније мањи, него и зато што званична статистика располаже различитијим подацима. На 1.000 Британаца један је бугарског порекла, а од 600 незапослених само један је Бугарин. Тек 148 Бугарки прима накнаде за новорођенче у Уједињеном Краљевству. Паралелно с тим приходи у државну касу од бугарских и румунских студената износе 30 милиона британских фунти. Сви ти подаци сведоче да су Бугари отишли у Велику Британију на студије или да раде, а не да користе њен социјални систем.

Отварање тржишта рада за Бугаре и Румуне изазвало је и прве озбиљне потресе у новој владајућој коалицији Немачке. То је приморало канцеларку Ангелу Меркел да на првој седници владе затражи одржавање дискусије о опасности од прилива Бугара и Румуна у Немачку. Одавде па надаље овим проблемом ће се бавити само формирана у ту сврху специјална владина комисија.

„Конзервативна Хришћанско-социјална унија у последње време све чешће лансира тезу да Бугари и Румуни у Немачку долазе како би злоупотребили систем социјалне заштите у земљи“, коментарише уредник бугарске редакције Радија Дојче Веле Емилијан Лилов. Колико су та страховања оправдана и које ће се превентивне мере предузети биће размотрено на заседањима владине комисије у чијем су саставу експерти из скоро свих министарстава изузев три – Министарства одбране, Министарства саобраћаја и Министарства регионалног развоја, а уз учешће експерта задуженог за миграциона питања у влади Немачке Ајдин Озогуш.

Тренутно 155 хиљада Бугара и Румуна ради у Немачкој. Ево шта је још рекао Емилијан Лилов:

„Преко 20 одсто Бугара у Немачкој је са високим образовањем, док других 18 одсто студира. Дакле, реч је о особама са стеченом стручном квалификацијом или таквим који ће је стећи у Немачкој. У ту групу спада и 40 одсто Бугара који немају професију или раде сезонске послове. Средњу позицију заузима трећа група која броји око 35 одсто Бугара који су завршили стручну школу, а раде углавном као неговатељи болесника и болничари. Какав је онда закључак – у овом случају није реч о имигрантима који су у Немачку дошли бежећи од сиромаштва, већ су то радни имигранти какви долазе и из других земаља. Поводом страховања да ће међу имигрантима из Бугарске и Румуније бити и такви који ће злоупотребити систем социјалне заштите у Немачкој могу рећи следеће: тренутно број пријављених случајева не премашује 100. Дакле, није реч о масовној пракси, већ о појединим случајевима. Неприхватљива су и страховања да велик број имиграната прима дечије додатке у Немачкој. Тек 8,8 одсто Бугара и Румуна у Немачкој прима такве додатке, док је број грађана друге националности који примају дечије додатке у тој земљи дупло већи – 15 одсто. Тренутно нису забележене злоупотребе система социјалне заштите у Немачкој. Дакле, уперивати прст на Бугаре и Румуне било би заиста некоректно. Надам се да ће до таквог закључка доћи и поменута надлежна комисија.“

Превеле: Александра Ливен, Ајтјан Делихјусеинов



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45
Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15

Бугарска у будућности – регионални технолошки центар

Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..

објављено 31.10.24. 12.15