Позната певачица носи име јунакиње класичне бугарске поеме „Извор белоноге“ Петка Славејкова. „Белонога“ се зове и њен албум на коме се налази 10 наслова, обрађених у екстравагантном стилу. Рецимо једна мелодија из бугарске планине Родопи „украшена“ је музичким елементима Абориџина. А певачка пракса неког пигмејског племена преплетена је са интонацијама шопске музике. На свом путовању кроз културне обрасце различитих народа певачица нас одводи до самих изворишта звука, понире у древна начела музичке материје. Истовремено она нема никакву бојазан да за обраду ове прастаре музике искористи могућности високих технологија. То што је храбро закорачила на етно територију и није неко изненађење. Поред тога што пева у хору „Мистерија бугарских гласова“ Гергана има врло живу концертну активност са „Ева квартетом“. Пре око годину дана камерна вокална формација је представила свој пројекат „Арка“ у продукцији Хектора Зазуа. У њему бугарски квартет изводи етно-музику са више од 50 гостујућих музичара из 14 земаља.
Свима нама је то је била велика инспирација, а мене је подстакло да завршим свој први самостални албум – рекла је Гергана. – Очито је требало да дође тренутак у којем сам већ била спремна да то урадим. „Белонога“ није једноставно збир песама. Стварање албума било је подужи процес у којем је дошло до изражаја моје поимање музике. Рад на том албуму је потрајао четири године. Са тонским редитељем Алексом Нушевим први пут смо ушли у студио крајем 2008. Он је обрадио све композиције. Када сам снимила неколико песама, идеје као да су почеле да извиру из мене и да заокупљају и распаљују моју уобразиљу. Тек тада сам постала свесна у који правац да усмерим своја трагања.
Пуни наслов албума је: „Белонога: „Очима Сунца“. На њега су стављене песме из различитих фолклорних области.
На албуму су песме из Пиринског, Родопског, Шопског краја – каже Гергана. – И, наравно, из северне Бугарске, из мог родног краја чију музику најбоље познајем. У извођењу традиционалних мелодија користила сам различите темброве и регистре, различите вокалне технике. Желела сам да покажем богатство вокалних регистара унутар људског гласа. Он може бити јак, продоран, понекад чак агресиван, али такође и фин и суптилан.“
Свака песма има своју причу. „Салих кроз планину,“ снимила сам у знак захвалности према Ратки Кушлевој. Ја сам велики поштовалац њеног стваралаштва – каже Гергана. У овом случају у родопску мелодију су уграђени елементи из музичке културе Абориџина.
„Свадба у каравану“ је инспирисана једним документарцем, посвећеним старинском свадбеном обичају у некој далекој земљи у којој старији чланови племена бирају мужа за своју ћерку. „И данас, када се сетим тог филма, видим очи те непознате девојке, пуне боли и страха од непознатог. А караван је настављао свој пут, људи су празновали. Ту слику сам покушала да дочарам у песми „Свадба у каравану“.
Као што смо већ рекли, све мелодије на албуму обрадио је Алекс Нушев.
Ми смо се одлично међусобно допуњавали док смо експериментисали, монтирали, миксовали... Он је успео да схвати све моје идеје и да обраду примени на мој музички концепт. Снажно ме је подржао и мој супруг Костадин Генчев – оснивач и вођа група „Булгара“ и „Дива река“ („Дивља река“). Све време ме је храбрио, а сада је изузетно срећан резултатом нашег рада. Он је међу инструменталистима који учествују у пројекту – свира на кавалу, окарини, јерменском дудуку, двојницама. Гостујући музичар на албуму је Хајг Јазџијан, јерменски певач који истовремено свира ут (лауту тамбуру). У неким композицијама чућете Виолету Петкову која свира ћемане, Димитра Тошева – хармонику, Димитра Христова- тамбуру као и мулти инструменталисту Вангелиса Кариписа из Грчке. Позвали смо га да одсвира перкусије.
Превод: Ана Андрејева
Објављена је прва „Песмарица ЕУ“ (EU Songbook), која обухвата по шест песама из сваке од 27 земаља чланица Европске уније. Ова јединствена публикација резултат је гласања у којем је учествовало више од 87.000 грађана из свих држава чланица ЕУ. Из..
Kottarashky, једно од најинспиративнијих имена бугарске музичке сцене новог века, иза којег стоји Никола Груев, познат је по непрестаном експериментисању и спајању различитих жанрова. Његова музика на јединствен начин оживљава бугарски фолклор кроз..
Љубитељи јапанске музике имаће прилику да уживају у извођењима групе Wadaiko-Sai из Јапана на концерту на традиционалним таико бубњевима. Концерт ће се одржати у софијској сали „Блгарија“, од 19.00 часова, као део Дана јапанске културе у Бугарској...